Prekrštene noge: Udobna navika sa skrivenim posledicama za zdravlje

Sedenje sa prekrštenim nogama je položaj koji stvara asimetriju u telu. Dok jedna noga leži preko druge, kukovi se nalaze u neravnomernom položaju, što dovodi do rotacije karlice i blagog naginjanja na jednu stranu. Iako telo može kratkoročno da toleriše ovakav položaj, dugotrajno i redovno praktikovanje ove navike može da izazove promene u dužini mišića i rasporedu kostiju. Takođe i kičma i ramena mogu da budu iskrivljeni jer telo pokušava da održi centar gravitacije. Kao posledica, može da se javi bol u donjem delu leđa, u kukovima i vratu.

Uticaj na krvni pritisak i cirkulaciju

Jedna od najbrže uočljivih posledica prekrštanja nogu je privremeni skok krvnog pritiska. Kada prekrstite noge u kolenu, gornja noga vrši pritisak na vene donje noge, otežavajući protok krvi prema srcu. Kao odgovor, telo pojačava pritisak kako bi kompenzovalo ovu prepreku.

Studija objavljena u časopisu Journal of Clinical Nursing otkrila je da ovaj položaj može privremeno da podigne krvni pritisak, pa je preporuka da se on meri kada su noge paralelno postavljene, a ne prekrštene.

Iako se pritisak vraća u normalu brzo nakon promene položaja nogu, osobe koje već pate od hipertenzije mogu osetiti izraženiji skok pritiska. Lori Volter, fizioterapeutkinja iz kompanije Hinge Health" , naglašava da je kod hipertenzije ključno kretanje, jer ono podstiče cirkulaciju. Dugotrajno sedenje sa prekrštenim nogama takođe se povezuje sa povećanim rizikom od proširenih vena. Iako genetika igra primarnu ulogu, konstantan pritisak na vene može pogoršati postojeće stanje i doprineti formiranju novih.

Pritisak na nerve i rizik od njihovog oštećenja

Jedan od najozbiljnijih rizika koji je povezan sa navikom da tokom sedenja prekrstimo noge jeste pritisak na peronealni nerv (nervus peroneus communis). Ovaj nerv se proteže iza kolena i niz spoljašnju stranu potkolenice, a njegova uloga je da omogući osećaj i pokret u donjem delu nogu i stopalima. Zbog svog površinskog položaja u blizini glave lisne kosti (fibule), peronealni nerv je izuzetno osetljiv na spoljašnji pritisak.

Kako navode medicinski izvori, redovno i dugotrajno prekrštanje nogu jedan je od uzroka kompresije ovog nerva. Pritisak može dovesti do utrnulosti i trnjenja u nogama i stopalima, a u težim slučajevima može izazvati stanje poznato kao paraliza peronealnog nerva. Glavni simptom ovog stanja je takozvano "viseće stopalo"(foot drop), odnosno nemogućnost podizanja prednjeg dela stopala, što značajno otežava hodanje i zahteva medicinski tretman, uključujući fizikalnu terapiju i nošenje ortopedskih pomagala.

Postoji li alternativni položaj?

Iako stručnjaci ukazuju na potencijalne rizike, moderno shvatanje zdravog sedenja naglašava da je veći problem dugotrajna nepomičnost, a ne jedan specifičan položaj. Telo je stvoreno za kretanje, pa je boravak u bilo kom položaju satima, bio on "ispravan" ili ne, štetan. Zbog toga se preporučuje sedenje sa oba stopala ravno na podu, sa kolenima u približno istoj ravni sa kukovima.

Važnije od pronalaženja savršenog položaja tokom sedenja,je redovno kretanje. Preporuka je da na svakih 30 do 40 minuta ustanete, istegnete noge ili jednostavno promenite položaj sedenja. Na taj način podstičete cirkulaciju, smanjujete pritisak na mišiće, zglobove i nerve, i omogućavate telu da ostane dinamično i zdravo, čak i tokom dugih perioda sedenja.