Istina koja stoji iza sedam uobičajenih mitova o raku pluća

Tehnologija nudi nove mogućnosti za rano otkrivanje raka pluća, kada se on najlakše može lečiti. Ali zvanične smernice za skrining, koje igraju glavnu ulogu u određivanju da li će osiguranje pokriti troškove skrininga, često ne uspevaju da ukažu na to ko je u riziku. Štaviše, samo 20 odsto ljudi koji ispunjavaju uslove za skrining zapravo se pregledaju.

Deo ovog neuspeha može se pratiti do upornih mitova o raku pluća.

Mit: Rak pluća je samo bolest pušača

U stvari, čak četvrtina svih slučajeva raka pluća javlja se kod „nepušača“, koji su definisana kao oni koji su popušili manje od 100 cigareta u životu.

Rak pluća kod nepušača je češći kod žena nego kod muškaraca, a posebno je čest kod žena istočnoazijskog ili južnoazijskog porekla. Jedna studija je otkrila da je 83% žena obolelih od raka pluća u južnoj Aziji bilo nepušači.

Mit: Samo teški pušači treba da brinu

Jedno istraživanje je pokazalo da se više od polovine svih slučajeva raka pluća javlja kod ljudi koji ne ispunjavaju uslove za skrining. Njihov rak se otkriva tek nakon pojave simptoma ili slučajno ako neko radi CT iz nepovezanog razloga, poput povrede rebara ili kardiološkog testa.

Rizik od raka pluća je oblikovan faktorima iz životne sredine poput zagađenja vazduha i radona, genetskim faktorima i, naravno, pušenjem. Međutim, standard od „20 godina intenzivnog pušačkog staža“ potreban za skrining, izostavlja mnogo ranjivih kategorija.

Zapravo je bitno koliko godina je neko pušio, a ne intezitet.

Mit: Sve smernice za skrining zasnovane su na najnovijim istraživanjima

Standardni skrining raka pluća koristi kompjuterizovanu tomografiju niskih doza, poznatu kao CT niskih doza ili LDCT. To je vrsta rendgenskog snimanja koja koristi malu količinu zračenja za stvaranje 3D slike pluća.

Dešava se da ponekad ovaj test dovede do nepotrebnih medicinskih procedura, zato velike medicinske organizacije ne preporučuju rutinski skrining za sve, već samo za one sa najvećim rizikom.

Problem je međutim u tome što su klasifikacije zastarele, a kriterijumi preuski.

Do 2022. godine, tri glavne organizacije koje izdaju smernice o skriningu raka pluća koristile su iste kriterijume. Rekle su da su CT skeniranja opravdana samo za ljude starosti od 50 do 80 godina koji imaju „20-godišnju istoriju pušenja“ i koji i dalje puše ili su prestali pre manje od 15 godina.

Američka Nacionalna sveobuhvatna mreža za rak promenila je 2022. godine svoje kriterijume kako bi obuhvatila više sadašnjih i bivših pušača. Ta grupa sada preporučuje skrining za svakoga ko je pušio bilo koju količinu duže od 20 godina. Američko društvo za rak je takođe proširilo svoje smernice i više ne klasifikuje automatski nekoga ko je prestao da puši pre više od 15 godina kao niskorizičnog.

Mit: Skrining ne spasava živote

Kada su CT skeniranja sa niskim dozama zračenja prvi put testirana 1990-ih i početkom 2000-ih, studije su pokazale da su otkrivala daleko više karcinoma u ranoj fazi nego tradicionalna CT skeniranja ili rendgenski snimci, ali nisu značajno smanjila stopu smrtnosti.

Na osnovu toga, mnogi lekari su smatrali da koristi ne nadmašuju rizike, uključujući potencijalnu štetu od operacije.

Međutim, Nacionalno ispitivanje skrininga pluća 2011. godine, koje je pratilo više od 50.000 pacijenata tokom nekoliko godina, otkrilo je da skrining sa niskom dozom CT skeniranja dovodi do smanjenja stope smrtnosti za 20 odsto. To otkriće dovelo je do prvih nacionalnih preporuka za promociju LDCT skeniranja, zajedno sa široko rasprostranjenim osiguranjem i sve većom upotrebom skeniranja.

Hirurzi danas obično izbegavaju agresivno lečenje. Kada se pronađe sumnjivi čvor, uobičajeno praćenje nije operacija, već ponovljeno skeniranje nekoliko meseci kasnije. Samo u oko jedan odsto slučajeva, kada čvor raste ili se menja, vrši se biopsija. U Nacionalnom ispitivanju skrininga pluća, nijedan pacijent koji je imao biopsiju, ali ne i dalje lečenje, nije imao veću komplikaciju.

Mit: Samo stariji ljudi obolevaju od raka pluća

Bar jedan od 10 novodijagnostikovanih pacijenata sa rakom pluća je mlađi od 55 godina. Iako je rak pluća generalno znatno češći kod muškaraca, to nije slučaj sa mlađim pacijentima. Među onima mlađim od 40 godina, žene čine 52 odsto novih slučajeva – i još veći udeo slučajeva kod „nepušača“.

Kod mlađih pacijenata u celini, bolest se najčešće otkriva u uznapredovalom stadijumu, tek kada imaju simptome.

Prema Društvu torakalnih hirurga, 20-godišnja stopa preživljavanja je 80 odsto kada se rak pluća otkrije u ranoj fazi, u poređenju sa petogodišnjom stopom preživljavanja od samo osam odsto kod dijagnoze u kasnoj fazi.

Mit: Simptomi počinju kašljem

Tačno je da je kašalj koji ne prestaje čest simptom raka pluća, kao i otežano disanje, bol u grudima, neobjašnjiv gubitak težine, stalni umor ili iskašljavanje krvi.

Ali teška upala ili neurološki simptomi takođe mogu biti rani znaci, posebno kod mlađih odraslih.

Mit: Nemoguće je predvideti rizik od raka pluća

Predviđanja su teška, ali najsavremeniji kompjuterski modeli mogu bolje da utvrde ko će verovatno razviti rak od zvaničnih smernica. Eksperimentalni program veštačke inteligencije pod nazivom „Sibil“, koji su razvili kompjuterski naučnici MIT-a može da „pogleda“ jedan CT snimak i generiše „skor rizika“ koji odgovara verovatnoći da osoba razvije rak tokom bilo kog perioda do šest godina.

Godine 2023, njegovi programeri su izvestili da je „Sibil“ bila između 86 i 94 odsto tačna u identifikovanju pacijenata koji su bili u većem riziku, a koji u manjem riziku od razvoja raka pluća u roku od godinu dana.

Ovaj pristup se razlikuje od modela veštačke inteligencije koje je odobrila FDA, a koji analiziraju CT skenove kako bi pomogli radiolozima u otkrivanju kancerogenih čvorića i određivanju toka lečenja.

„Sibil“ se takođe razlikuje po tome što je softver otvorenog koda: Nijedna kompanija ne poseduje niti promoviše ovu tehnologiju, i može slobodno da se deli putem akademskih kanala.