Terapija koja „čisti“ mozak – moguće odlaganje Alchajmerove bolesti za sedam godina

Kombinacija terapije koja se obično koristi kao sedativ sa lekom koji sprečava opasno nizak krvni pritisak izgleda da bezbedno i efikasno uklanja proteine povezane sa bolešću, što bi moglo da odloži njen početak za sedam godina.

„Ovo je značajan korak napred“, navodi Šidžu Gu sa Univerziteta Harvard, koji nije bio uključen u istraživanje. „Moglo bi da koristi ljudima sa neurodegenerativnim bolestima, ali čak i zdravim ljudima, možda bi se moglo koristiti za maksimiziranje funkcije mozga.“

Kako mozak prirodno „čisti“ otpad

Naš mozak uklanja metabolički otpad putem glimpatičkog sistema, mreže kanala koji okružuju krvne sudove i pumpaju otpadnu tečnost u limfni sistem, odakle se ona prenosi u krv radi odlaganja.

Glimpatički sistem je najaktivniji tokom dubljih faza sna, kada spori moždani talasi pomažu u pomeranju otpadne tečnosti nakon što je oslobođena iz moždanih ćelija. Ali njegovo funkcionisanje postaje oštećeno sa godinama, a posebno tokom Alchajmerove bolesti.

Sedativ koji pojačava moždane talase

Istraživači su ranije otkrili da deksmedetomidin, lek koji se često koristi kao sedativ tokom medicinskih procedura, pojačava ove moždane talase kod miševa. Takođe je poboljšao sposobnost mozga da očisti otpadnu tečnost i usporio kognitivni pad kod modela Alchajmerove bolesti kod miševa.

Kako je sprovedeno istraživanje na ljudima

Da bi istražili efekte deksmedetomidina na ljude, Pol Dagum iz farmaceutske kompanije Applied Cognition u Redvud Sitiju, Kalifornija, i njegove kolege regrutovali su 19 odraslih osoba – prosečne starosti 60 godina – proveli su besanu noć u laboratoriji.

Sledećeg jutra, učesnici – koji nisu imali hroničnih medicinskih stanja ili problema specifičnih za mozak – dali su uzorke krvi kao početne vrednosti.

Zatim su tokom četiri sata dok su primali infuziju deksmedetomidina. Takođe su uzimali lek pod nazivom midodrin, koji leči nizak krvni pritisak, čestu nuspojavu deksmedetomidina. Kada su se probudili, učesnici su dali još jedan uzorak krvi.

Nekoliko nedelja kasnije, istraživači su ponovili eksperiment, ali ovog puta, učesnici su primili placebo pilulu i infuzije fiziološkog rastvora. Istraživači su zatim uporedili dva uzorka krvi nakon dremke, uzimajući u obzir varijacije u dva početna uzorka.

Manje amiloida i tau proteina

Eksperiment je otkrio da uzimanje deksmedetomidina i midodrina, koje kompanija zajednički naziva ACX-02, efikasnije uklanja dva amiloidna i tau proteina koji su posebno skloni pogrešnom savijanju i formiranju grudvica nego intervencija placebo/fiziološki rastvor.

Tim procenjuje da bi, ako bi efekat ACX-02 bio održan tokom nekoliko godina, mogao da odloži pojavu ili pogoršanje Alchajmerove bolesti za oko sedam godina, na osnovu nivoa pogrešno savijenog amiloida koji se obično viđaju kod ljudi koji kasnije razviju ovo stanje, objašnjava Dagum. „To bi bio značajan, značajan efekat za one koji su u riziku“, dodaje član tima Džef Ilif sa Univerziteta u Vašingtonu u Sijetlu.

Dalja analiza je pokazala da ACX-02 izgleda deluje tako što povećava broj sporih moždanih talasa tokom faze sna u kojoj mozak prelazi iz lakše u dublju fazu. Takođe, izgleda da povećava protok tečnosti kroz mozak, tako da se otpad može brže očistiti. Konačno, izgleda da uzrokuje snažnije širenje i sužavanje krvnih sudova, što snažnije potiskuje tečnost duž glimpatičkih kanala, kaže Ilif.

Ograničenja postojećih terapija

Terapije antitelima koje uklanjaju amiloidne plakove, poput lekanemaba i donanemaba, odobrene su u SAD i Velikoj Britaniji, ali nemaju veliki uticaj na simptome i mogu izazvati krvarenje u mozgu i otok. „Postoji ogromna potreba za novim tretmanima – znamo da antitela koja se trenutno koriste za Alchajmerovu bolest ne deluju zaista i mogu izazvati ozbiljne neželjene efekte“, kaže Natali Bešorner iz Nemačkog centra za neurodegenerativne bolesti u Bonu.

U Ilifovom ispitivanju nisu primećeni ozbiljni neželjeni efekti. Jačanje glimfatičnog sistema ne aktivira imune ćelije mozga na način na koji to rade terapije antitelima, što brzo povećava rizik od neželjenih efekata, napominje Dagum.

Šira primena – i izvan Alchajmera

ACX-02 takođe uklanja i amiloid-beta i tau. To može značiti da su njegove kognitivne koristi veće, dodaje Dagum, a njegov tim planira da ovo proveri u studijama koje uključuju ljude sa Alchajmerovom bolešću u ranoj fazi.

Profesor Gu prihvata da su prethodni napori da se uklone pogrešno savijeni amiloid-beta i tau iz mozga ljudi sa Alchajmerovom bolešću imali ograničene koristi. Ipak, smatra da ako je novi pristup bezbedan i efikasan, mogao bi imati široku primenu. „Mogao bi koristiti ljudima sa drugim moždanim oboljenjima uzrokovanim nakupljanjem pogrešno savijenih proteina, kao što je Parkinsonova bolest.“

Možda bi čak bilo moguće razviti deksmedetomidin u obliku pilule za lečenje gubitaka pažnje nakon nedostatka sna, dodaje Ilif.