Kancelarija za podršku deci i mladima: sistemska briga o mentalnom zdravlju širom Srbije

Kancelarija će, kako navodi Zorana Filipović, planirati i sprovoditi različite edukativne i vaspitne aktivnosti, ne samo za decu i mlade, već i za roditelje i zaposlene u službama koje rade sa decom. Namera je da se unapredi znanje i osposobljenost onih koji su u direktnom kontaktu sa mladima, kako bi mogli da prepoznaju promene u ponašanju i da na njih adekvatno reaguju.

„Kancelarija će sprovoditi, planirati razne edukativne i vaspitne aktivnosti, ne samo kada su u pitanju deca, mladi i njihovi roditelji, već i edukativne programe i aktivnosti koje se tiču osposobljavanja i bolje pripreme zaposlenih u različitim državnim javnim službama, organizacijama, institucijama koje se bave radom sa decom“, objasnila je Filipovićeva.

Poseban značaj, dodaje, ima činjenica da Kancelarija neće biti usmerena samo na reakciju kada se problem već pojavi, već na razvijanje svesti o značaju očuvanja mentalnog zdravlja i na jačanje otpornosti kod dece i mladih.

Međusektorska saradnja kao osnov

Filipovićeva naglašava da je suština osnivanja Kancelarije upravo u povezivanju više resora i institucija. Pored Ministarstva zdravlja, na koje se Kancelarija najviše oslanja, važnu ulogu imaće i resori prosvete, unutrašnjih poslova, socijalne zaštite, sporta i brige o porodici.

„To je suština osnivanja kancelarije, da se povežu različiti sektori“, naglašava Filipovićeva, ukazujući da se samo „zajedničkim naporima“ mogu ostvariti dugoročni ciljevi u oblasti prevencije i zaštite mentalnog zdravlja.

Ta saradnja ne bi trebalo da ostane samo na nivou republičkih institucija. Planirano je i širenje aktivnosti na lokalne zajednice, kako bi podrška bila dostupnija deci i mladima u celoj zemlji.

„Otvaraće se centri za mlade u gradovima na teritoriji celokupne Srbije i upravo ova međusektorska saradnja podrazumeva da će to biti primenjivano na lokalnom nivou“, najavila je Filipovićeva.

Važno je prepoznati kada dete nije dobro

Govoreći o stanju mentalnog zdravlja dece i mladih, Filipovićeva ističe da postoje istraživanja koja pokazuju da određen broj dece ima različite smetnje, ali da je u adolescenciji ponekad teško povući jasnu granicu između uobičajenih razvojnih promena i signala da je potrebna pomoć.

Adolescencija je, kako kaže, buran period u kojem se mladi suočavaju i sa biološkim promenama i sa pitanjima identiteta, odnosa prema sebi i drugima. Zato je važno obratiti pažnju na sve što dete čini manje funkcionalnim ili ukazuje na teškoće koje ranije nisu postojale.

„Sve ono što mlade ljude čini manje funkcionalnim i sve ono gde mladi ljudi pokazuju neke teškoće koje ranije nisu imali, zahteva nekakvu reakciju i zahteva pozornost ne samo roditelja nego i šire zajednice“, ukazala je Filipovićeva.

Naglašava da roditelji najbolje poznaju svoje dete i da bi upravo oni najpre trebalo da uoče kada nešto nije uobičajeno, ali da odgovornost ne sme da bude samo na porodici.

Uloga roditelja, škole i zajednice

Prema njenim rečima, ceo sistem treba da učestvuje u prepoznavanju problema i pružanju podrške. Uz roditelje, važnu ulogu imaju i školski psiholozi, pedagozi, razredne starešine, kao i svi koji svakodnevno rade sa decom.

„Ono što je važno to je da može neko iz okruženja, najbolje bi bilo kad roditelji primete, jer oni najbolje znaju svoje dete. Ali svakako bi trebalo da primete i zaposleni u školi, pre svega školski psiholozi, pedagozi, razredne starešine“, rekla je Filipovićeva.

Zato će jedan od važnih poslova Kancelarije biti i obuke za zaposlene u sistemu. Cilj je da oni steknu konkretne alate za prepoznavanje problema, pravilno reagovanje i upućivanje dece tamo gde je potrebna dodatna stručna pomoć.

„Kancelarija će se baviti edukacijama, različitim specijalizovanim obukama koje će omogućiti zaposlenima koji rade sa decom da mogu da prepoznaju, da imaju alate, kako da reaguju“, navela je Filipovićeva.

Na koje promene treba obratiti pažnju

Kada je reč o signalima koji mogu ukazivati da dete ili mlada osoba prolazi kroz teškoće, Filipovićeva kaže da pažnju treba usmeriti na sve ono što nije uobičajeno za to dete. To mogu biti povlačenje iz društva, nagle promene u ponašanju ili preterano vreme provedeno na društvenim mrežama.

„Treba obratiti pažnju na sve ono što nije karakteristično za to dete, što nije uobičajeno.“

Osvrćući se na posledice pandemije koronavirusa, Filipovićeva podseća da je period izolacije uticao na promenu porodične dinamike i dodatno opteretio mnoge porodice. Uz to, savremeni način komunikacije i sve veći uticaj društvenih mreža doprineli su osećaju usamljenosti kod mladih.

„Korona je mnogo uticala generalno na promenu dinamike porodičnih odnosa“, rekla je Filipovićeva, dodajući da su mladi danas, uprkos većem broju kanala komunikacije, često i usamljeniji.