Genetski kod tumora kao putokaz za personalizovane vakcine protiv raka

Kada se govori o personalizovanim vakcinama protiv kancera, pre svega se misli na mRNA tehnologiju koja je bila korišćena za vreme kovida, kao što svi znamo, podseća dr Vladimir Cmiljanović.

Suština pristupa je da se tumor najpre izoluje biopsijom, a zatim analiziraju proteini koji se nalaze na površini kancer ćelija. Ti specifični proteini se, kako kaže, „narodski rečeno, ugrade u tu mRNA vakcinu“, kako bi nakon primene vakcina omogućila imunskom sistemu da prepozna upravo te markere i usmeri napad na maligne ćelije.

Prema dosadašnjim istraživanjima, ovakav pristup je posebno obećavajući kod određenih vrsta karcinoma.

„Tako se dokazalo da za neke rakove, kao što je melanom ili rak kože, ili agresivni tip raka dojke, pokazalo se da ako se takve vakcine daju kao prva linija terapije, takozvana neoadjuvantna terapija, da tako imamo najveći uspeh u lečenju tih pacijenata“, ističe dr Cmiljanović.

Rezultati su, dodaje, značajni: „Drastično je produžen život pacijentima koji su koristili takvu personalizovanu vakcinu u kombinaciji sa standardnom imunskom terapijom koja se zove Pembrolizumab.“

Kako sprečiti ćelije kancera da paralizuju imunske ćelije

Ipak, ključ uspeha leži u razumevanju načina na koji imunski sistem funkcioniše. Nije kod svih pacijenata podjednako aktivan. „Imunski sistem ne radi uvek kod svakog kancer pacijenta nažalost, jer kancer ćelije imaju sposobnost da paralizuju imunske ćelije“, objašnjava dr Cmiljanović.

Kod tumora kao što su melanom ili agresivni rak dojke, imuni odgovor je često snažniji, što omogućava da vakcina ima jači efekat. Upravo zbog toga se personalizovani pristup zasniva na detaljnom genetskom profilisanju tumora.

Doprinos srpskog naučnika u sekvenciranju genoma

Tehnološki napredak u oblasti sekvenciranja genoma omogućio je da se kompletan genetski kod čoveka danas uradi po znatno pristupačnijoj ceni nego ranije. Dr Cmiljanović navodi da je njegova kompanija „otkupila 100% kompanije "Complete Genomics“, koju je osnovao dr Rade Drmanac, naučnik srpskog porekla i jedan od pionira tehnologije Next Generation Sequencing.

„Danas možemo da uradimo kompletan genetski kod kod čoveka za nekoliko stotina dolara, kao i mRNA.“ Na osnovu tih podataka moguće je predvideti rizike od bolesti, ali i precizno odabrati terapiju, u zavisnosti od toga koji su geni aktivni u kancer ćelijama. Kao primer navodi gen KRAS kod karcinoma pluća, koji omogućava ciljanu terapiju kada se identifikuje njegova mutacija.

„Sve ide u pravcu personalizovane terapije za kancer pacijente, ali i za druge bolesti“, naglašava.

Alternativne terapije 

Pored mRNA pristupa, razvijaju se i alternativne tehnologije. Dr Cmiljanović ističe da njegov tim koristi modifikovane viruse kao nosače antigena. „Mi smo tu tehnologiju živog virusa iskoristili da napravimo kovid vakcinu u obliku nazalnog spreja“, objašnjava naučnik.

U tom procesu oslabljeni koronavirusi koji izazivaju prehlade koriste se kao sredstvo za dostavljanje specifičnih kancer antigena do dendritičnih ćelija – ključnih ćelija imunskog sistema. Kada se u taj virus ugradi genetski identifikovan kancer protein i primeni kao vakcina, virus u organizmu cilja upravo te ćelije imunog sistema.

„Kada imunski sistem to vidi, onda bukvalno je programiran da ide po telu i da traži sve te neprirodne kancer proteine i da ubija te ćelije“, objašnjava dr Cmiljanović.

Ovaj pristup je, prema njegovim rečima, pokazao dobre rezultate u pretkliničkim ispitivanjima na životinjama, a sledeći korak su kliničke studije na pacijentima.

Sledeđi cilj: rak prostate

Najbolje rezultate, kako navodi, imunske terapije postižu kod melanoma, raka dojke i raka bubrega. Trenutno se ispituje mogućnost aktiviranja imunskog sistema i kod pacijenata sa rakom prostate, bešike i drugim malignitetima.

Ipak, personalizovane vakcine retko se koriste kao samostalna terapija. „Često te vakcine ne mogu da budu uspešne ako se koriste kao monoterapija, nego se koriste sa standardnom terapijom, takozvanim checkpoint inhibitorima.“

To su lekovi kao što su Pembrolizumab ili Nivolumab, koji oslobađaju imunske ćelije od „paralize“ koju izazivaju kancer ćelije. Kombinacija ovih lekova i personalizovanih vakcina omogućava, kako kaže, da se imunskom sistemu istovremeno „da sloboda“ i „dâ informacija“ o tome šta treba da napadne.

„Kada se taj proces desi u telu, onda imunski sistem počinje da radi i to je najbolji način kako da se efikasno uništavaju kancer ćelije“, naglašava dr Cmiljanović.

Personalizovane vakcine će postati standard u lečenju raka

U budućnosti, personalizovane vakcine bi, po njegovom uverenju, mogle postati standard u lečenju raka – ali ne same. „Postaće sigurno standard. Postaće standard, ne kao monoterapije, nego u kombinaciji sa sadašnjim standardnim terapijama.“

Jedan od pravaca istraživanja u kompaniji dr Vladimira Cmiljanovića jesu i radioligandne terapije – molekuli koji se vezuju specifično za kancer ćelije i nose radioizotope koji ih uništavaju, uz minimalno oštećenje zdravog tkiva. Kombinacija takvog pristupa sa imunskim vakcinama, prema njegovim rečima, daje ohrabrujuće rezultate.

Dr Cmiljanović veruje da bi u narednim godinama mogli biti ostvareni značajni pomaci, čak i kod karcinoma koji se danas smatraju teško izlečivim. „Ja sam veliki optimista da ćemo moći neke rakove poput raka prostate da izlečimo u roku od dve godine“, kaže on, dodajući da će vreme pokazati da li će ta očekivanja biti ispunjena.