Probiotici, suplementi, vitamini – za dobar imunitet i zdravstvene izazove proleća, po savetu lekara

Upravo prelazni period između godišnjih doba često donosi umor, iscrpljenost, česte prehlade i pad imuniteta, naročito kod hroničnih bolesnika, ali i kod inače zdravih ljudi. U potrazi za brzim rešenjem, mnogi se okreću vitaminima i suplementima, često bez jasnog znanja šta im zaista nedostaje.

Kako je navela dr Marija Anđelković, organizmu u ovom periodu najčešće nedostaje ono što tokom zime nismo unosili u dovoljnoj meri.

„Ishrana je zimi često bogatija mastima, proteinima i prerađenim ugljenim hidratima, dok vitamini i minerali ostaju u drugom planu“, objašnjava dr Anđelković.

Vitamini i minerali se, kako kaže, najčešće vezuju za voće i povrće, odnosno salate, ali ih ima i u drugim namirnicama, zbog čega je ključ raznovrsna ishrana, a ne oslanjanje na jednu grupu namirnica.

Govoreći o pojmu balansirane ishrane, dr Anđelković ističe da se ona često pogrešno doživljava kao dijeta u smislu restrikcije.

„Ljudi dijetu povezuju sa smanjenjem kalorija, a u stvari je reč o načinu ishrane. Nekada se to zvalo higijensko-dijetetski režim, koji treba da podrži imunitet“, ističe doktorka.

Proveriti nivo vitamina D

„Vitamin D nam nedostaje iz prostog razloga što smo bili u zatvorenom prostoru i što nismo unosili dovoljno namirnica u kojima se on nalazi – ribe, morskih plodova, orašastih plodova“, napominje dr Anđelković.

Ali naglašava da se vitamin D ne bi trebalo uzimati „napamet“, već nakon laboratorijske analize.

„Najlakše je izmeriti nivo vitamina D u krvi. Ta analiza nije skupa i upravo je ovaj period idealan za to. Na osnovu rezultata, doza se lako prilagođava, uz pomoć lekara ili farmaceuta“, ističe gošća Jutarnjeg programa.

Kao moguće signale deficita vitamina D navodi osećaj hroničnog umora, gubitak energije, bezvoljnost, ali i češće prehlade.

Zaboravljamo na moć probiotika 

Posebno mesto u jačanju imuniteta, prema doktorkinim rečima, imaju probiotici.

„Ne treba zaboraviti probiotike, kao ni prebiotike i postbiotike. Njih ima u mleku i mlečnim proizvodima, ali i u pojedinim namirnicama biljnog porekla. Oni mogu značajno da doprinesu imunitetu, naročito u ovom periodu godine“, navodi dr Anđelković.

Podseća i na rezultate studije koju je Centar za sportsku ishranu i suplementaciju sproveo sa vrhunskim sportistima u Srbiji.

„Sportisti koji su tri meseca uzimali probiotike ređe su se razboljevali, imali su manje simptoma i lakše su podnosili infekcije u odnosu na one koji ih nisu uzimali“, kaže dr Anđelković.

Ističe da probiotici imaju efekat samo ako se uzimaju kontinuirano.

„To nije nešto što se uzima kad se setite. Idealan period je decembar, januar i februar, kada je imunitet najviše na udaru“, dodaje.

Vitamin C nije jedini čuvar imuniteta

Kada je reč o vitaminu C, koji je za mnoge prva asocijacija na imunitet, dr Anđelković kaže da je reč o najdostupnijem antioksidansu, ali upozorava na doziranje.

„Preporučena dnevna doza za odraslog muškarca je oko 90 miligrama. Problem nije u redovnom uzimanju, već u preterivanju. Nema potrebe za velikim dozama vitamina C, jer višak neće doneti dodatnu korist“, objašnjava doktorka.

Govoreći o vremenu uzimanja suplemenata, navodi da se većina vitamina i minerala može uzimati u prvoj polovini dana, dok su neki, poput magnezijuma, pogodniji za večernje sate.

„Vitamin D treba uzimati uz obrok, jer je liposolubilan. Vitamin C nije vezan za obrok, a kod probiotika sve zavisi od vrste, ali se uglavnom preporučuju u prvoj polovini dana“, zaključuje dr Marija Anđelković.