Rak jetre treći po smrtnosti – simptomi, rano otkrivanje, lečenje modernim terapijama

Svake godine u Srbiji oko 900 ljudi dobije dijagnozu raka jetre. Šta lekari uočavaju u praksi – da li se broj pacijenata sa ovom bolešću povećava? Koje su životne dobi oboleli – mlađi ili stariji, muškarci ili žene?

Kako je istakao profesor Nebojša Manojlović, načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju VMA, broj pacijenata sa tumorima jetre raste. Oko milion ljudi u svetu godišnje oboli od ove bolesti. U Srbiji se svake godine dijagnostikuje oko 900 novih slučajeva.

„Prethodni podaci su govorili o dominaciji hepatocelularnog karcinoma, koji potiče iz ćelija jetre. Skorašnji podaci iz sveta, kao i naši, pokazuju da je u značajnom porastu holangiocelularni karcinom, odnosno tumor koji potiče iz žučnog epitela. On može biti lociran i u jetri, ali i van nje. Vrlo je kompleksan za dijagnostiku i lečenje, zbog čega podaci iz prošlosti nisu bili tako precizni“, istakao je profesor Manojlović.

Ko su najčešće pacijenti sa ovom dijagnozom?

„Povećava se broj pacijenata. To je uglavnom starija populacija, i većinom su to muškarci, dok žene češće obolevaju od tumora žučne kese. Faktori rizika za oba karcinoma su hronične bolesti jetre. Kod hepatocelularnog karcinoma, kod oko 90 odsto pacijenata ovaj tumor nastaje iz prethodne ciroze jetre“, naveo je profesor.

Koji su simptomi bolesti?

„U ranoj fazi oboleli pacijenti najčešće nemaju nikakve simptome, jer je tumor mali. U napredovaloj fazi bolest se manifestuje uvećanjem jetre i bolom ispod desnog rebarnog luka, dok je kod holangiocelularnog tipa najčešći simptom pojava bezbolne žutice. Veoma su važni redovni pregledi i skrining dva puta godišnje“, istakao je profesor Manojlović.

Da li bolest može da se drži pod kontrolom?

„Danas postoji mnogo više mogućnosti za lečenje u odnosu na raniji period. Neophodno je najpre sprovesti preciznu dijagnostiku bolesti i histopatološku verifikaciju. Nakon toga se odlučuje o najboljem načinu lečenja pacijenta. Imamo lokalne metode lečenja, hirurške zahvate, interventnu radiologiju i veliki spektar lekova za ciljanu terapiju“, rekao je profesor Nebojša Manojlović, načelnik Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju VMA.