Obavezna vakcinacija – pravo države ili pravo izbora

Dok jedni smatraju da je to ključ zaštite javnog zdravlja, drugi dovode u pitanje lične slobode i bezbednost vakcina. Da li broj vakcinisane dece opada?

Vakcinacija je jedno od najvećih dostignuća savremene medicine. Iako je njena efikasnost i bezbednosti naučno potvrđena, među roditeljima i dalje postoje strahovi i dileme. U Srbiji, vakcinacija dece počinje još u porodilištu.

„Vakcinacija u našoj zemlji, prema Zakonu za zaštitu zaraznih bolesti i pravilniku, obavezna je protiv tuberkuloze, hepatitisa B, difterija, tetanusa, velikog kašlja, dečje paralize, hemofilsa, influenca tipa B. morbila – malih boginja, rubeole, zaušaka, kao i protiv pneomokoka. U inostranstvu se daju i druge vakcine koje su kod nas preporučene,ali su u nekim visokorazvijenim zemljama i obavezne. Kao što su protiv varičele, protiv humanog papiloma virusa, protiv rota virusa“, rekla je dr Aneta Jovanović, pedijatar.

I pored dostupnosti i preporuka, broj vakcinisane dece opada zbog straha i dezinformacija. Posledice mogu biti ozbiljne, što pokazuju i nedavne epidemije malih boginja.

„Tu se mi kao pedijatri i kao lekari borimo, a najbolje je da roditelj pita svog izabranog pedijatra koji prati njegovog dete od ranog uzrasta. Najvažnije je da te informacije dobiju od stručne osobe, odnosno od pedijatra, lekara, ginekologa, onkologa, a ne sa interneta jer one često noisu proverene", istakla je dr Aneta Jovanović.

Vakcinacija dece nije samo medicinska, već i društvena tema. Ona nas uči kako da kao zajednica štitimo jedni druge - posebno one najranjivije: bebe, hronične bolesnike i starije osobe.

U vremenu brzih informacija, ključni su poverenje u struku, dostupnost tačnih podataka i otvoren razgovor između roditelja i zdravstvenih radnika.