Da nam ritual ispijanja kafe ne donese neprijatnosti – sa kojim lekovima ne sme da se kombinuje omiljeni napitak

Za mnoge od nas, dan ne počinje dok ne popijemo prvu šolju kafe. Ona je utešna, nešto što daje energiju, što nas razbuđuje, i jedno je od najčešće konzumiranih pića na svetu.

Ali, iako vaša jutarnja kafa može delovati bezopasno, moguće je da sa određenim lekovima reaguje na način koji smanjuje njihovu efikasnost – ili povećava rizik od neželjenih efekata.

Čaj takođe sadrži kofein, ali ne u istim koncentracijama kao kafa i izgleda da ne utiče na ljude na isti način, navode istraživači za Independent.

Lekovi za prehladu i grip

Kofein je stimulans, što znači da ubrzava rad centralnog nervnog sistema. Pseudoefedrin, dekongestiv koji se nalazi u lekovima za prehladu i grip takođe je stimulans. Kada se uzimaju zajedno, efekti se mogu pojačati – što može dovesti do nervoze ili nemira, glavobolje, ubrzanog rada srca i nesanice.

„Mnogi lekovi za prehladu već sadrže dodatni kofein, što povećava navedene rizike. Neke studije takođe sugerišu da kombinovanje kofeina sa pseudoefedrinom može povećati šećer u krvi i telesnu temperaturu, što je posebno važno za osobe sa dijabetesom“, rekla je profesorka farmaceutike dr Dipa Kamdar, sa Kingston univerziteta.

Stimulantni efekti su takođe zabrinjavajući kada se kofein kombinuje sa lekovima za ADHD kao što su amfetamini, ili sa lekovima za astmu kao što je teofilin, koji ima sličnu hemijsku strukturu sa kofeinom. Njihova zajednička upotreba može povećati rizik od neželjenih efekata kao što su ubrzan rad srca i poremećaj sna.

Lekovi za štitnu žlezdu

Levotiroksin, standardni tretman za smanjenu aktivnost štitne žlezde, veoma je osetljiv na vreme uzimanja – i vaša jutarnja kafa može ometati efekte terapije. Studije pokazuju da pijenje kafe nakon uzimanja levotiroksina može smanjiti njegovu apsorpciju i do 50 odsto.

„Kofein ubrzava pokretljivost creva (kretanje hrane i otpada kroz digestivni trakt), dajući leku manje vremena za apsorpciju. Takvi efekti smanjuju biodostupnost leka, što znači da u manjim količinama dospeva u krvotok i deluje gde je potrebno. Takva interakcija je češća kod tableta levotiroksina, a manje verovatna kod tečnih medikamenata i preparata“, dodaje prof. Kamdar.

Ako je apsorpcija ugrožena odnosno umanjena, simptomi hipotireoze – uključujući umor, povećanje telesne težine i zatvor – mogu se vratiti, čak i ako pravilno uzimate lek.

„Isto pravilo vremena važi za klasu lekova za osteoporozu koji se nazivaju bisfosfonati, uključujući alendronat i rizedronat, koji takođe zahtevaju prazan stomak i razmak od 30 do 60 minuta pre uzimanja hrane ili pića“, savetuje profesorka.

Antidepresivi i antipsihotici

Interakcija između kofeina i lekova za mentalno zdravlje može biti složenija u odnosu na veze kafe sa drugim medikamentima.

Selektivni inhibitori ponovnog preuzimanja serotonina (SSRI), kao što su sertralin i citalopram, su vrsta antidepresivi koji se široko koriste za lečenje depresije, anksioznosti i drugih psihijatrijskih stanja.

Laboratorijske studije ukazuju da se kofein može vezati za ove lekove u želucu, smanjujući apsorpciju i potencijalno ih čineći manje efikasnim.

„Triciklični antidepresivi (TCA), kao što su amitriptilin i imipramin, su klasa starijih antidepresiva koji deluju tako što utiču na nivoe neurotransmitera u mozgu. Bili su među prvim razvijenim antidepresivima i danas se ređe koriste, u poređenju sa novijim antidepresivima kao što su SSRI, zbog njihovog potencijala za više neželjenih efekata i većeg rizika od predoziranja“, objašnjava prof. Kamdar.

TCA se razgrađuju enzimom jetre CYP1A2, koji takođe metaboliše kofein. Konkurencija između ta dva jedinjenja, može usporiti razgradnju leka, povećavajući neželjene efekte, ili odložiti klirens kofeina, zbog čega se osećate nervozno ili napeto duže nego obično.

Klozapin, antipsihotik, takođe se obrađuje pomoću CYP1A2. Jedna studija je pokazala da ispijanje dve do tri šoljice kafe može povećati nivo klozapina u krvi do 97 procenata, potencijalno povećavajući neželjene efekte kombinovanja kao što su pospanost, konfuzija ili ozbiljnije komplikacije.

Lekovi protiv bolova

Neki lekovi protiv bolova poput onih koji sadrže aspirin ili paracetamol, sadrže i kofein. Kafa može ubrzati apsorpciju ovih lekova tako što ubrzava pražnjenje želuca i čini njegovu sredinu još kiselijom, što poboljšava apsorpciju nekih lekova, poput aspirina.

„Iako ovo može pomoći lekovima protiv bolova da brže deluju, može povećati i rizik od neželjenih efekata poput iritacije želuca ili krvarenja, posebno kada se kombinuju sa drugim izvorima kofeina. Iako nisu prijavljeni ozbiljni slučajevi, ipak se savetuje oprez“, navodi Kamdarova.

Lekovi za srce

Kofein može privremeno povećati krvni pritisak i broj otkucaja srca, što obično traje tri do četiri sata nakon konzumiranja.

Za ljude koji uzimaju lekove za krvni pritisak ili lekove koji kontrolišu nepravilan srčani ritam (aritmije), kafa nekada može neutralisati željene efekte leka.

„To ne znači da ljudi sa srčanim oboljenjima moraju potpuno izbegavati kafu – ali treba da prate kako ona utiče na njihove simptome i da razmotre ograničavanje unosa ili prelazak na kafu bez kofeina ako je potrebno“, smatra prof. dr Kamdar.

Svaka osoba drugačije metaboliše kofein – neki ljudi se osećaju dobro posle tri šoljice, dok drugi imaju neželjene efekte već posle jedne. Obratite pažnju na to kako vaše telo reaguje, i razgovarajte sa svojim farmaceutom ili lekarom ako primetite neželjene promene usled dejstva kofeina.