Oksitocin - nada za autistične

Određena doza oksitocina, takozvanog hormona poverenja i nade, mogla bi pomoći da autistične osobe izađu iz njihove „ljušture nepoverenja".

Autistični pacijenti najčešće imaju problem u komunikaciji sa drugim osobama ali kad su u toku najnovijih istraživanja inhalirali oksitocin, počeli su ljudima da gledaju u oči i da prepoznaju socijalne koncepte kao što je nepristrasnost u kompjuterskoj igri.

Iako su rezultati istraživanja preliminarni, otkriće bi moglo da omogući pronalazak leka koji bi se koristio u tretiranju različitih oblika socijalnih poremećaja kao što su šizofrenija i anksioznost, tvrdi doktorka Evdokia Anagnostu, dečji neurolog u Istraživačkom institutu „Blurivju" u Torontu, u Kanadi.

Po svoj prilici oksitocin deluje kod mnogih sisara kao neka vrsta „socijalnog lepka".

Tako na primer, u organizmima miševa i majmuna ovaj hormon oslobađa se kada jedinke instinktivno „neguju" svoj izgled uoči parenja.

Oksitocin deluje kao hormon, koji se izlučuje u krv i putem krvotoka stiže do organa. U nervnom sistemu može se lučiti na završecima nekih neurona i delovati kao neurotransmiter.

Primarna uloga ovog hormona je izazivanje kontrakcija materice za vreme porođaja, kao i kontrakcija glatkih mišićnih ćelija mlečnih žlezda za vreme laktacije.

Takođe, oksitocin može uticati i na ponašanje zahvaljujući sposobnosti da u mozgu izaziva osećaje zadovoljstva, nežnosti i privrženosti.