Začarani krug hipohondrije – koliko umišljamo, a koliko smo stvarno bolesni

Istraživanje Eurostata pokazalo je da su Srbi drugi najveći hipohondri u Evropi, jer preko milion stanovnika kod lekara opšte prakse ode deset i više puta godišnje. O tome kada briga o zdravlju postaje opsesija, i kako se hipohondrija može lečiti, za RTS je govorila psihoterapeutkinja Anđela Lekov.

Čest odlazak kod lekara postaje problem kada počne da narušava kvalitet života i blagostanje. Tu brigu, kako navodi psihoterapeutkinja Anđela Lekov, karakteriše nemogućnost odvajanja od ideje da smo već bolesni, da imamo neku neistraženu bolest i da je neophodno da iznova i iznova posećujemo lekara, sa idejom da ćemo nekada potvrditi postojanje te bolesti.

Lekari u domovima zdravlja tvrde da je 90 odsto dolazaka pacijenata nepotrebno i da nije reč samo o starim ljudima.

„Ljudi teško prihvataju činjenicu da odu kod psihoterapeuta ili psihologa, baš kada im lekari sugerišu da je to potrebno, zato što postoji duboko uverenje da oni imaju neko medicinsko stanje koje je potrebno potvrditi“, objašnjava gošća RTS-a.

Dodaje da se hipohondrija može javiti u bilo kom životnom dobu: „To može da se desi, neretko se desi nakon nekog smrtnog događaja, ili kada je neko bolestan, pa ta anksioznost dovede do toga da i mi preispitujemo i svoje zdravlje“

„Hipohondrija podrazumeva stanje u kome čovek biva uveren da ima bolest koja nije otkrivena. Takođe strahuje neretko, da može biti bolestan u nekom daljem periodu života“, dodaje Lekov, i ističe da je u pitanju intenzivna psihološka patnja.

Kaže da je prvi kriterijum za utvrđivanje hipohondrije nebrojen odlazak kod lekara određene osobe. Takođe, ljudi koji pate od hipohondrije su nepoverljivi, a i rigidni u svojim stavovima odnosno mišljenju.

Povezanost sa anksioznošću

Najveći problem kod hipohodrije, kako navodi Lekov, je to što ljudi tumače simptome – netačno. Jako je, kaže, zastupljeno i „guglanje simptoma“ što može da poveća problem i ljudi bivaju preplavljeni anksioznošću i traže obično mišljenje više lekara.

„Klijenti često dolaze sa idejom da imaju kardiovaskularne smetnje, smetnje sa disanjem, sa stomakom… Često je na žalost u pitanju to da glavobolju i vrtoglavicu povezuju sa tumorima“, navela je psihoterapeutkinja.

Govoreći o lečenju hipohondrije, Lekov kaže da se to stanje leči psihoterapijom i ako treba – dodatno lekovima. Vreme izlečenja uglavnom je individualna stvar i zavisi najpre od klijentovog odgovora na propisanu terapiju kao i od vrste terapije.