Gojaznost kao epidemija; da li će za mnoge lekovi postati jedino rešenje u borbi sa suvišnim kilogramima

Tržište je godinama pa i decenijama preplavljeno brojnim preparatima koji su namenjeni skidanju suvišnih kilograma. Tu je i veća ponuda lekova koje prate i određeni suplementi.

Pavle Zelić, farmaceut i publicista, kaže da su, kada je reč o lekovima, u pitanju lekovi iz redova „novih terapija“ koji su prilično skupi, što može biti zabrinjavajuće, ali i naglašava da Svetska zdravstvena organizacija može dati samo smernice, odnosno preporuke koje nisu obavezujuće.

„Ako se ta grupa lekova pojavi na listi esencijalnih lekova to će biti velika stvar i na tržištu i na berzi ali i u praksi, jer će otvoriti vrata za drugačiji način razmišljanja, koji je u nekim zemljama već dosta zastupljen. A to je da se gojaznost mora smatrati kao jedan zaista ozbiljan problem koji je sveprisutan i koji je rezultat sveta u kakvom živimo i koji možda nećemo moći da rešimo ni vežbama ni promenom stila života, već će nam biti potrebna ta farmakološka štaka, da nam pomogne, bar neko vreme“, objasnio je Zelić.

Dr Veroslava Stanković, nutricionista i specijalista ishrane dodaje da lekovi protiv gojaznosti, koji se danas upotrebljavaju, leče samo posledicu, da su efikasni, i naglašava da je, u smislu održavanja postignutih rezultata, važno pitanje – šta posle?

Među okidačima za gomilanje suvišnih kilograma su i neke bolesti, genetika, hormonski poremećaji...

„Vrlo često, uzrok gojaznosti su psihološki, mentalni, jer početak gojaznosti jeste zatrpavanje emotivnih potreba. Kada već dođe do gojaznosti, koristimo lekove. Trebalo bi da u sve to uključimo i druge specijaliste pre svega psihologe i psihijatre“, ističe dr Stanković.

Govoreći o preventivi, naglašava da je učenje i informisanje o ispravnoj ishrani prvi korak ka dostizanju i održavanju zdrave telesne mase.

„Kada već dođe do gojaznosti, lekovi koji su na tržištu jesu dobri, ali ima i ograničavajućih faktora“, dodala je gošća RTS-a.

Nedovoljno ispitane nuspojave

Zelić kaže da se tim novim medikamentima pristupa sa dozom opreza, zbog praćenja nuspojava, i da je bilo negativnih efekata koje su uzrokovali lekovi protiv gojaznosti. Dešavalo se, kako kaže, da su neki lekovi ranije i bivali povučeni zbog neželjenih efekata.

Komentarišući najave iz Svetske zdravstvene organizacije, smatra da ne treba gledati na gojaznost kao na nešto što će se do kraja života rešavati lekovima, već da treba razmotriti preventivu i druge efikasne metode koje isključuju „lenjost“. Oslanjanje na lekove u ovom smislu, potencijalno negativno može uticati na mlađu populaciju.

Sa tim stavom se slaže i dr Stanković ističući važnost fizičke aktivnosti, zdrave ishrane i životnih navika.

S druge strane, kod odeđenih bolesti, sa gojaznošću je teško izboriti se, tako da se tada, uz uključenje drugih specijalista, propisuju lekovi koji pomognu, mada i tu ima, kako dr Stanković kaže, stagnacije u smislu gubljenja kilograma, jer terapija nekada ima vremensko ograničenje.

Zelić naglašava da je, pošto je tržište na internetu preplavljeno lekovima i preparatima sa reklamama u kojima se obećavaju uspešni rezultati, potreban oprez i da je, dodaje, apoteka jedino pravo mesto za nabavku tih proizvoda, što takođe uključuje konsultacije sa farmaceutom.