Muče vas kilogrami – šta nam daje osećaj sitosti, a posle koje hrane smo i dalje gladni

O misterijama načina i kvaliteta ishrane svoje pacijente savetovala je Meri Sabat, dijetetičar sa Univerziteta u Delaveru. „Verujem u izreku 'da si ono što jedeš', a nažalost, standardni američki način ishrane čini nas bolesnima i debelima. Pomažem ljudima da nauče kako da usvoje promene koje se trajno uklapaju u njihov životni stil“, istakla je Meri Sabat.

Dijetetičari predlažu da iz ishrane izbacite nekoliko namirnica i na taj način pomognete telu da se oporavi.

Gojaznost pogađa stotine miliona ljudi širom sveta. A poslednja istraživanja daju dragocen uvid u to kako se rizik od gojaznosti može smanjiti na relativno jednostavan način – samo ako jedemo svoje obroke nekoliko sati ranije.

„Treba izbegavati sastojke kao što su rafinisani šećeri, transmasti, veštački zaslađivači, proizvodi od prerađenog mesa. Većina ovih proizvoda povezana je sa insulinskom rezistencijom, povišenim nivoom holesterola i većim rizikom od srčanih bolesti i povećanja telesne težine.

Meri Sabat je otkrila da su instant rezanci ili nudle, peciva i slatke žitarice, prerađeni mesni proizvodi, skoro uvek dovode do povećanja telesne težine ako se konzumiraju u prekomernoj količini.

Rafinisani šećeri

Rafinisani šećeri su zaslađivači koji se dodaju hrani i pićima radi poboljšanja ukusa. Neke popularne vrste rafinisanog šećera uključuju šećer od trske, fruktozu, kukuruzni sirup i agavu.

Konzumiranje ishrane bogate dodatnim šećerima, kao što su oni koji se nalaze u zaslađenim pićima, slatkim žitaricama i pečenim proizvodima, može dovesti do povećanja telesne težine i hroničnih zdravstvenih stanja, uključujući bolesti povezane sa gojaznošću, kao što su dijabetes i bolesti srca.

Višak rafinisanog šećera može izazvati povišenu telesnu težinu i gojaznost, zbog previše kalorija, a nedovoljno hranljivih materija.

Transmasti

Još jedan prerađeni sastojak koji može dovesti do povećanja telesne težine i drugih zdravstvenih problema su transmasti ili transmasne kiseline. To su nezasićene masti koje se nalaze u hrani, kao što je smrznuta pica.

Dok se mali tragovi transmasti prirodno javljaju u hrani, velike količine se često nalaze u prerađenoj hrani. Konzumiranje velike količine transmasti iz određenih namirnica može da dovede do neželjenog povećanja telesne težine i povećanja predispozicija za rizik od dijabetesa, srčanih bolesti i drugih zdravstvenih problema.

„Studije su takođe otkrile da transmasti povećavaju upalu u telu, što može da bude okidač za druge zdravstvene probleme. Hrana bogata transmastima usporava metabolizam“, istakla je Meri.

Umesto prerađene hrane sa visokim sadržajem transmasti, preporuka je hrana napravljena od celih žitarica i zdravih ulja.

„Cela zrna kao što su kinoa ili zob su prepuna vitamina, minerala, vlakana, proteina i antioksidanata koji mogu da pomognu kod mršavljenja, jer nam daju osećaj sitosti tokom dugog vremenskog perioda“, ističe dijetetičarka.

Zdrava ulja, poput maslinovog ili kokosovog ulja, sadrže esencijalne masne kiseline i niz korisnih antioksidanata koji mogu da pomognu kod smanjenja upala, promovisanja zdrave funkcije mozga i povećanja nivoa energije. Ova ulja su zdravija ​​za kuvanje od drugih vrsta ulja.

Veštački zaslađivači

Slično rafinisanim šećerima, veštački zaslađivači se koriste kao zamena za šećer da bi se smanjio unos kalorija. Oni mogu biti štetni za gubitak težine, zbog „njihove sposobnosti da promene način na koji naša tela regulišu hormone apetita“. Mogu i da doprinesu insulinskoj rezistenciji i usporenju metabolizma, što može izazvati hronične zdravstvene rizike za nastanak bolesti, ističu istraživači.

„Preporuka je koristiti med kao prirodni zaslađivač koji ima nutritivne prednosti, a istovremeno zadovoljava želju za slatkim. Sadrži vitamine, minerale, antioksidante, enzime, aminokiseline i polifenole potrebne za dobro varenja i smanjenja upala u telu“, istakla je dijetetičarka.

Mesne prerađevine

Proizvodi od prerađenog mesa često su bogate nezdravim mastima, natrijumom i konzervansima, što im daje predispoziciju da nam njihova upotreba poveća telesnu masu.

Preporuka je sveže ili sušeno voće, humus, orašasti plodovi, semenke, grčki jogurt, sir, tvrdo kuvana jaja kao izvor proteina i zdravih masti.

Instant nudle

Instant rezanci, brzi i laki obroci obično sadrže malo hranljivih materija i vlakana, zbog čega se osećate manje zadovoljnim i sklonim prejedanju.

Instant rezanci su puni natrijuma, nezdravih masti i često veštačkih aditiva koji mogu da podstaknu skladištenje masti.

Pored toga, prekomerni sadržaj soli u instant rezancima može dovesti do zadržavanja vode i nadimanja, što može dati lažan utisak da dobijate na težini.

Žitarice za doručak

Obično pune dodatog šećera, bez neophodnih vlakana i proteina koji nas čine sitim i daju nam energiju za deo dana.

Konzumacija žitarica za doručak je povezana sa različitim zdravstvenim problemima kao što je povećanje telesne težine, zbog čega je preporučljivo da se odlučite za hranljivije opcije za doručak koje obezbeđuju trajnu energiju i bolje podržavaju kontrolu težine.

Pakovana peciva

Pakovana peciva, kao što su mafini i kolačići, ukusne su poslastice koje često sadrže mnogo šećera, nezdravih masti i rafinisanog brašna. Ovi sastojci mogu doprineti povećanju težine, ako se često konzumiraju.

Krofne i druga peciva često sadrže transmasti, rafinisano brašno i dodane šećere koji mogu da podstiču nakupljanje visceralne masti. Prekomerna konzumacija upakovanih peciva može dovesti do preteranog unosa kalorija i povećanja telesne težine, pa je oprez neophodan, ako čuvate idealnu liniju i zdravlje.