Da lečimo i izlečimo rak – inovativne terapije, ali i odgovornost kroz preventivu

Uz promenu loših životnih navika, redovnije preglede, ali i bržu dijagnostiku i bolje i savremenije lečenje, maligne bolesti mogu biti sprečene, otkrivene na vreme, lečene i izlečene. U Srbiji, prema poslednjim podacima, po učestalosti malignih bolesti, negde smo na sredini liste evropskih i svetskih država, od 40 rangiranih, a po smrtnosti, nalazimo se na prvom, odnosno na drugom mestu.

Domaći i strani stručnjaci su na 60. Kancerološkoj nedelji razgovarali o tome šta možemo da promenimo, koliko je do nas, a koliko do zdravstvenog sistema, i da li i najteže bolesti mogu da se drže pod kontrolom, zahvaljujući najsavremenijim terapijama.

„Ono što je ključ u smanjivanju smrtnosti je sprovođenje vrlo rigoroznih mera prevencije, znači ranog otkrivanja kancera, to se zove skrining i ja često ponavljam i možda sam dosadan, ali želim da prenesem poruku. Za rak dojke, rak grlića i rak debelog creva, skrining postoji. Tako da, ako ne otkrijemo rak na vreme, ako počnemo da ga lečimo u odmaklim stadijumima, bez obzira kakva su nam oružja na raspolaganju, a nije da ih nema, naravno, voleli bismo da svi lekovi koji su dostupni u zemljama u regionu Evrope i bogatijim zemljama, budu dostupni i našim pacijentima", rekao je prof. dr Ivan Marković, predsednik Kancerološke sekcije Srpskog lekarskog društva, i dodao da se prethodnih 60 godina, bez jedne godine pauze, održavaju ovakvi važni stručni sastanci.

Na događaju je učestvovalo više od 40 uvaženih predavača iz svih zemalja regiona, Evrope i SAD.

„Ovaj skup će pomoći da ta razmena u znanjima i dobijanje novih informacija o novim lekovima, kojih je sve više, čija je efikasnost, naravno, dokazano sve bolja u lečenju pacijenata, bude dostupna i našim stručnjacima", kaže prof. Marković.

„Pre 15,20 godina period preživljavanja pacijenata sa metastazama nećelijskog karcinoma pluća bio je oko godinu dana. Danas govorimo o 3, 4, 5, 6 godina preživljavanja", rekao je dr Antonio Pasaro, medikalni onkolog iz Italije.

Izazovi u lečenju karcinoma

Hemioterapija beleži početke pedesetih i šezdesetih godina, ciljana osamdesetih i devedesetih, a imunoterapija pre deset do 15 godina.

„To znači da u toku zadnjih 15-20 godina su ogromni progresi što se tiče i znanja biologije tumora, uglavnom ne samo dojke i pluća nego svih tumora, a i plus tu je razvitak nove tehnologije koje omogućavaju da se primene nove terapije za te pacijente. Stopa smrtnosti je najveća u zemljama gde ima najmanji razvitak ekonomski i edukacija gde nije optimalna.

Znači više na južni deo sveta i, eventualno, kad se gleda šta se dešava na primer na Balkanu ili na taj deo možda je malo veći mortalitet, ali uglavnom razlika je sve manja i manja momentalno, zato što mogućnost da se dobiju novi lekovi na taj deo sveta je daleko bolji nego što je bila pre 10-20 godina", rekao je dr Žozef Gligorov, onkolog iz Francuske.

Kaže da je primetan veliki broj pacijenata kod nas Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije.

„Mi zbrinjavamo pacijente, i možda zapažamo da se pacijenti malo ranije jave što je pohvalno. Veliki je broj pacijenata i za operacije i za zračenje i za primenu hemioterapije. Ono što je novo to je primena of-lejbel terapije što je nama jako olakšalo posao. Zatim nove terapije su usvojene koje su na listi RFZO. Osam aparata za zračenje su u funkciji.

Svaki dan je 20-ak pacijenata za operaciju. Karcinom dojke je najčešći karcinom kod žena, karcinom pluća je najčešći karcinom kod muškaraca, drugi po učestalosti kod žena. Aktuelna terapija svakako pomaže, jer je karcinom pluća jako agresivna bolest i jako je bitno što pre da krene lečenje", upozorava dr Milan Žegarac, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju.

„Mi želimo da prenesemo poruku da Ministarstvo zdravlja, Fond, dva velika krovna instituta za lečenje malignih bolesti, udruženja pacijenata i predstavnici proizvođača lekova, zapravo svi radimo zajedno na tome da našim pacijentima bude bolje i očekivanje su nam da unapredimo lečenje i kvalitet života naših pacijenata sa karcinomima", poručila je dr Nada Santrač, hirurg na Institutu.

Inovativne terapije za karcinom

Za sve tipove karcinoma dojke i sve stadijume postoje inovativne terapije.

„Dakle, svi lekovi inovativni koji postoje u svetu, sada postoje i u Srbiji, što je jako važno, zbog dolaska ogromnog broja mamografa, gotovo u svakom mestu će imati mamografe, time će se ženama otkrivati karcinomi, različiti tipovi i postoje sve inovativne terapije u različitim stadijumima. Karcinom prostate, odmah navodim, nakon karcinoma dojke, jer je to kod muškaraca sličan tumor, takođe je hormon-zavisni, na listu je stavljen lek za hormon senzitivni, rani metastatski.

Dakle, samo što su počele metastaze, u početnim stadijumima metastaza, postoji lek i time se karcinom prostate – od sada će se tretirati kao hronično oboljenje. Dakle, ogroman pomak kada je u pitanju karcinom prostate sa ovom terapijom. Karcinom pluća, sada će za dve trećine pacijenata postojati inovativni lekovi, ostaju još skvamozni koji će se rešavati na nekoj od budućih lista", rekla je prof. dr Sanja Radojević Škodrić, direktorka RFZO.

„Maligni melanom – do sada je postala inovativna terapija samo za metastaze malignog melanoma, međutim, sada se na listi nalazi lek za treći stadijum, što znači da pomeramo lečenje inovativnom terapijom u ranim stadijumima bolesti. Od malignih bolesti tu je još kolorektorni karcinom, stavljeni su lekovi i za prvu i za drugu liniju, takođe stavljen je lek za karcinom jetre i multipli mijelom", dodaje prof. dr Radojević Škodrić.

Zaboravite na izgovore i pronađite vreme za preventivne preglede. Mislite na svoje i zdravlje ljudi oko vas.