Istine i zablude o zubnim implantima

Dr Miloš Milošević kaže da je, kada je reč o starosti pacijenata, ranije granica bila osamnaest godina, međutim, kost se razvija do osamnaeste godine, ali meka tkiva ne završe svoje formiranje do tad. Po njegovom mišljenju, najbolje vreme za ugrađivanje implanta je dvadeset prva godina, ukoliko je neophodno, kako ne bi došlo do povlačenja mekih tkiva, odnosno desni.

Što se tiče granice za najstarijeg pacijenta, ona ne postoji. Najstarija žena kojoj je ugradio zigomatični implant je imala 86 godina, a najstariji muškarac 92 godine.

Gost RTS Ordinacije kaže da je ugrađivanje zigomatičnog implanta najteža operacija koja postoji u njihovoj branši, ali ljudima omogućava da normalno mogu da sprovode funkcije i da budu estetski zadovoljeni.

Šta je zigomatični implant

„Zigomatični implant je zigomatična kost, ljudi je znaju kao jagodičnu kost. On ide na par milimetara, pored oka prolazi i zato se to smatraju najtežim intervencijama, zato što mi tu zonu ne možemo da, kažem stručno, odignemo, pokažemo, da vidimo, već sve moramo da radimo na osećaj”, objasnio je oralni hirurg, dr Miloš Milošević.

Na pitanje o tome od čega zavisi da li će organizam odbaciti implant, doktor odgovara: „Zavisi od puno faktora, od odabira implantata, od odluke hirurga šta će uraditi posle same intervencije, to je što se tiče nas. Ja volim da kažem da odbacivanje implantata biološko, za ovih dvanaest godina, koliko se bavim ovim, imao sam kod svega dva pacijenta biološko odbacivanje. To znači da ga organizam ne prima iz razloga što nema dobru vaskularizaciju. Nama je najbitnije da tkivo, morbidno možda zvuči, dobro krvari".

Pored ovoga, doktor je dodao i koji su faktori na koje pacijent utiče. To su pušenje, topla ishrana, nepridržavanje svih pravila koje hirurg da. Naglasio je da su pušači najveći problem za odbacivanje implantata, a malo manji problem su dijabetičari. Oralni hirurg je, takođe, objasnio da postoje tri veličine implanata, oni najmanji, srednji i najveći, zigomatični, koji se ugrađuju i gornju vilicu.

Dr Milošević je objasnio i to, da li, kada telo odbaci implant, može da se ponovi intervencija sa njim ili se mora ugraditi novi implant: „Odbačeni impalnt možemo da bacimo, lepo sam naziv kaže. Da, baca se. Odbačeni implantat, tu je pitanje, na koji način se taj implantat odbacio. Što veći implantat, veća je komplikacija. Na primer, ovi srednji implantati ako se odbace, oni prave defekte ogromne, tu morate da se uhvatite odmah za zigomatični implantat, to je jedna solucija, a ukoliko se odbaci ovaj manji, defekti su mnogo manji".

Kako ustanoviti koliko pacijent ima kosti i da li je to dovoljno da postavite implant

Prema rečima doktora, prvo se radi rendgenski snimak, koji se zove 3D snimak, on daje sve informacije da bi se odredila prava terapija za pacijente. U donjoj vilici, kada se izvadi zub, ostaje rupa i tu se istovremeno prilikom ugradnje implanta dodaje i veštačka kost.

„Konci se vade sedmog dana, zatim, period oporavka zavisi od pacijenta do pacijenta. Ono što je praksa pokazala, to je da 99 odsto pacijenata prođe intervenciju sa jednim brufenom. Otoci su, sad zavisi, ima ljudi koji su skloni oticanju, pa će se otok javiti. Otok se razvija prvi, drugi dan, posle trećeg dana, kreće da se povlači i povuče se od sedmog do desetog dana, ukoliko ne postoje problemi, što se tiče koagulacije, poremećaja nekih faktora”, objasnio je dr Milošević i dodao da dijabetes može da utiče na zarastanje rane.

Kao što je doktor već pomenuo, potrebno je da se uradi rendgenski snimak gde će da se vidi sve što je potrebno za dalji rad. Da li će moći da ugrade implantat, zavisi od jedne stvari – da li ima dovoljno kosti i kakav je njen kvalitet. Od vrste implantata i da li ima dovoljno kosti, zavisi da li će se odmah staviti krunica.

„Mi kad ugradimo implantat, imamo dobru njegovu stabilnost, to je prvi faktor, da bi mi stavili krunicu na taj implantat. Ako ispunjavamo taj uslov, onda se na njega stavlja kruna. Međutim, ta kruna mora da ima dosta karakteristika, mora da bude kraća od ostalih zuba, da kada pacijent zagrize, ne vrši kontakt na nju, da ne bude u traumi. Ako implant koji je tek ugrađen, bude u traumi, on će se odbaciti sto posto”, objasnio je dr Miloš Milošević i dodao da je lakše ugraditi implantat u donju nego u gornju vilicu.

Oralni hirurg objašnjava da je dovoljno sačekati tri meseca za ugradnju implantata, ukoliko se radi jedan ili dva implantata, kada se radi kompletna vilica, bolje je sačekati četiri meseca. Ukoliko se ugrađuje veštačka kost i implantat se drži malo u kosti, čeka se od šest do osam meseci.

Dr Milošević je pojasnio i da li postoji ograničenje kada se može ugraditi implant posle gubitka zuba. Po rečima doktora, ne postoji ograničenje, ali je najbolje u periodu od četiri do šest meseci, ako ima dovoljno kosti može i posle nekoliko godina.

Ukoliko se dešava da je postojala neka cista na izvađenom zubu, tad se ne ugrađuju odmah implantati. Takođe, ne ugrađuju se odmah kod nekontrolisanog dijabetesa i onkoloških pacijenata. Kod kardiovaskularnih pacijenata se mogu ugraditi, ali se moraju tačno znati rokovi kada se to radi i kako se koriguje terapija koju koriste. Kod onkoloških pacijenata se mora sačekati da prođe dve godine od poslednje hemioterapije.

Parodontopatija nije prepreka za ugradnju zubnih implantata

„Parodontopatija apsolutno nije prepreka za ugradnju implantata, jer mi, praktično, vađenjem zuba, čišćenjem svih tih inficiranih tkiva, mi dobijamo jednu čistu sredinu gde ugrađujemo implante. Mi imamo drugu bolest koja se zove implantitis i to je upala tkiva oko implantata koja se javlja u određenim situacijama”, objasnio je doktor i dodao da je uzrok loša higijena i loš izbor krunica, vrsta materijala, da li će se krunice lepiti na implantat ili će se šrafiti.

Ko ne može da ugradi zubne implantate

„Ja bih tu ubrojao samo onkološke pacijente, koji imaju ekstremne defekte vilica zbog zračenja. Sve ostalo je rešivo. Čak i kod dijabetičara gde je problem, kao i kod pušača, dugogodišnjih, ta mikrocirkulacija. Nama je uvek problem zarastanje samog implantata, srastanje sa kosti i kod svih pacijenata gde mi možemo da ostvarimo srastanje implantata sa kosti, mi ćemo implantate ugraditi određenom tehnikom, tačnije pravim odabirom tehnike rada i implantatom”, naveo je dr Milošević i dodao da ljudi sa osteoporozom mogu da ugrade implantate.

Nije potrebno menjati zubne implantate posle određenog vremena, mogu da traju doživotno.

Oralni hirurg je objasnio da su veoma bitne životne navike pacijenata, odnosno sile koje će delovati na implantate, zatim da li pacijent puši, da li je muško ili žensko, jačina zagrižaja, kvalitet kosti. Ako je pacijent zdrav, implantati mogu trajati doživotno.

Kako dalje navodi, krunice mogu da se izrade od tri materijala: titanijum akrilat, metal keramika i cirkonijum ili bezmetalna keramika. Kod ekstremno loše kosti, uvek se koristi titanijum akrilat, jer je to materijal gde kad pacijent zagrize, dolazi do same amortizacije.

Kako održavati zubne implante da bi trajali dugo

„Gde nam fali jedan zub, pravi se krunica koja se održava isto kao i svi ostali zubi. Mi treba da održavamo redovno higijenu četkicom, da prođemo interdentalnim koncem i nije loše koristiti tuševe, koji u kućnim uslovima mogu dobro da nam isperu sve te prostore i naravno ono što je najbitnije da na četiri do šest meseci treba uraditi kontrolu i redovno čišćenje kod svog stomatologa”, zaključio je oralni hirurg dr Miloš Milošević za RTS ordinaciju i dodao da snimanje zuba se samo radi po potrebi, ukoliko se na nešto posumnja, jer je to zračenje štetno.