Moždani udar je urgentno stanje kod koga je svaki minut presudan

Moždani udar je bolest koja u našoj zemlji, kao i u svetu, svake godine odnosi veliki broj života. Najčešće nastaje usled prekida dotoka krvi u mozak i tada se radi o ishemijskom moždanom udaru, a ređi uzrok je prskanje krvnog suda. Dodatni problem ovih dana prave i visoke temperature, koje smanjuju dotok krvi u mozak, pa je opasnost veća.

Gost Jutarnjeg programa, dr Velibor Jolić, neurolog u specijalnoj bolnici „Sveti Sava“ navodi da broj moždanih udara tokom ovih vrelih dana nije bio povećan, čak je incidenca nešto manja kada se uporedi sa zimskim periodom.

„Naravno to ne znači da ljudi nemaju smetnje. Imamo jedan veliki broj pregleda zbog nekih opštih simptoma – slabosti, malaksalosti, nestabilnosti, vrtoglavice, iznemoglosti, nekih utrnulosti koje su praćene povećenom psihičkom napetošću. Tako da mi tu moramo da izdiferenciramo šta je tu zapravo moždani udar, a šta su neke objektivne smetnje koje ljudi osjećaju kada su ovako grozne vrućine“, dodaje dr Jolić.

Na ovako visokim temperaturama uvek su najugroženiji hronični bolesnici, ističe neurolog, a pacijenti koji su preživeli moždani udar su u najvećem riziku, jer imaju više faktora rizika i nemaju tako dobru sposobnost adaptacije na vremenske neprilike.

Sve mlađa populacija sa neurološkim problemima

Poslednjih deset godina primetan je trend da je značajno povećan broj ljudi mlađih od 50 godina koji imaju moždani udar, ističe dr Jolić.

„Pojedinačno, kod mlađih osoba, najčešći uzrok nastanka moždanog udara je povreda krvnog suda. Mi to zovemo disekcija, to je neko raslojavanje krvnog suda kod nekih nefizioloških, neprimerenih, trzajnih pokreta vrata, od saobraćenih nesreća pa do nekih grubih kiropraktika, do nekog nameštanja atlasa i aksisa, do nekog prekomernog istezanja vrata“, objašnjava neurolog.

Faktor rizika predstavljaju i dramatične promene u načinu života – promene u načinu ishrane, sve manje kretanja i nezdrave navike.

Kako da prepoznamo simptome moždanog udara

Kod moždanog udara, u deliću sekunde, neka bitna funkcija organizma ispada iz igre naglašava neurolog. Najčešće je to oslabljena jedna strana tela, leva ili desna, zatim izmenjen osećaj u jednoj strani tela, potpuno izgubljen osećaj, umrtvljenost, kao da nemamo jednu stranu tela. Javlja se problem sa govorom ili sa nerazumevanjem govora.

„Možda je udar u urgentno stanje i postoji specifično lečenje u Specijalnoj bolnici 'Sveti Sava' gde se poslednjih petnaestak godina primenjuje specifično lečenje moždanog udara koje je uspešnije ukoliko se pacijent što pre javi“, navodi dr Velibor Jolić neurolog u Specijalnoj bolnici „Sveti Sava“.