Vežbanje i kvalitetni odnosi su tajne dobrog zdravlja u zrelim godinama

Uživanje u zadovoljavajućim odnosima sa partnerima, porodicom, prijateljima i kolegama na poslu i vežbanje barem jednom mesečno mogu poboljšati vaše fizičko i mentalno zdravlje u starosti, pokazuju rezultati dve odvojene naučne studije.

Na čitavoj planeti ljudi žive sve duže i svaka zemlja na svetu doživljava porast broja i udela starijih ljudi u svojoj populaciji. Stručnjaci predviđaju da će se broj onih koji imaju 80 ili više godina utrostručiti između 2020. i 2050. godine i dostići 426 miliona.

Dva nova istraživačka rada u specijalizovanim časopisima koje je objavio Britanski medicinski žurnal (British Medical Journal) ukazuju na to kakvo ponašanje u srednjem životnom dobu može pomoći da poboljšamo naše šanse da uživamo u dobrom zdravlju kasnije u životu.

Prva studija je otkrila vezu između zadovoljavajućih odnosa sa emotivnim partnerima, rođacima, prijateljima i kolegama, sa manjim rizikom od nagomilavanja višestrukih dugoročnih zdravstvenih stanja u starosti.

Što su ove veze manje zadovoljavajuće tokom pete i šeste decenije života (od 40. do 60. godine), veći je rizik od javljanja nekoliko bolesti tokom zrelog doba, zaključili su autori istraživanja.

Sve više dokaza ukazuje na vezu između jakih društvenih mreža pojedinca i njegovog dobrog zdravlja i blagostanja u starijoj dobi, ali do sada nije bilo poznato da li ove veze mogu smanjiti rizik od višestrukih dugoročnih zdravstvenih problema.

U okviru studije ispitani su podaci skoro 8.000 žena u Australiji koje sada ne pate od 11 uobičajenih dugotrajnih zdravstvenih problema, a 1996. godine, kada je studija započeta, bile su starosti između 45 i 50 godina.

Na svake tri godine ispitanice su prijavljivale nivoe zadovoljstva svojim partnerima, članovima porodice, prijateljima i kolegama na poslu.

Učesnice studije praćene su tokom 20 godina da bi se utvrdilo da li su se kod njih javili dijabetes, hipertenzija, bolesti srca, moždani udar, hronična opstruktivna bolest pluća, astma, osteoporoza, artritis, rak, depresija ili anksioznost.

Pokazalo se da su one ispitanice koje su prijavile najniži nivo zadovoljstva svojim društvenim odnosima imale dvostruko veći rizik od razvoja više oboljenja u poređenju sa onim koje su prijavljivale najviši nivo zadovoljstva, navode istraživači.

Društvene veze u prevenciji i lečenju hroničnih bolesti 

Slični rezultati dobijeni su pojedinačnim ispitivanjem različitih vrsta društvenih odnosa.

Iako su u studiji posmatrane samo žene iz Australije, što znači da nalazi možda nisu primenljivi na muškarce ili druge kulture, nalazi su imali „značajne implikacije“ na zdravlje, kažu istraživači sa Univerziteta u Kvinslendu.

Nalazi ističu „koristi pokretanja ili održavanja visokokvalitetnih i raznolikih društvenih odnosa u srednjoj i ranoj starosti“, objasnili su autori studije.

„Drugo, na nivou zajednice, intervencije koje se fokusiraju na zadovoljstvo ili kvalitet društvenih odnosa mogu biti posebno efikasne u sprečavanju napredovanja hroničnih stanja. S treće strane, na nivou zemlje i na globalnom nivou, društvene veze treba smatrati prioritetom javnog zdravlja u prevenciji i lečenju hroničnih bolesti“, objašnjavaju istraživači.

Vežbanje i očuvanje kognitivnih funkcija 

Druga studija ukazuje na vezu redovne fizičke aktivnosti u bilo kom uzrastu sa boljom funkcijom mozga u starosti, a vežbanje tokom odraslog doba čini se da je najbolje za očuvanje mentalne oštrine, pamćenja i za sprečavanje stanja poput demencije.

Čak i da počnete da vežbate posle 60. godine, više ćete učiniti za poboljšanje sopstvene kognitivne funkcije nego da ne radite ništa, pokazuju rezultati istraživanja koje je vodio Univerzitetski koledž u Londonu, a objavljeni u stručnom časopisu Journal of Neurology, Neurosurgery and Psychiatry.

Studija je obuhvatila analizu podataka 1.417 ispitanika o tome koliko su vežbali tokom četiri decenije. Istraživanja su sprovedena pet puta tokom odraslog doba, kada su ljudi imali 36, 43, 53, 60 do 64 i 69 godina.

Kognitivni testovi, ali i oni koji su se bavili brzinom obrade informacija i memorijom, sprovedeni su kada su ispitanici napunili 69 godina.

Oni koji su bili fizički aktivni najmanje između jednom do četiri puta mesečno u svih pet odvojenih istraživanja pokazali su najbolje rezultate na testovima.

„Najveći kognitivni efekat primećen je kod onih koji su ostali fizički aktivni tokom celog života. Efekat je akumulativan, tako da što je pojedinac duže aktivan, veća je verovatnoća da će imati višu kognitivnu funkciju u kasnijim periodima života“, objasnila je vođa studije dr Sara-Naomi Džejms.

Doktorka Suzan Mičel, iz britanske organizacije za istraživanje Alchajmerove bolesti "Alzheimer's Research UK", rekla je da je studija pokazala da „nikada nije kasno da počnemo da se aktiviramo“ i istakla značaj pokušavanja održavanja fizičke spreme tokom celog života“.