Demencija je bolest budućnosti – do 2050. godine petina sveta biće dementna

Naučnica Ema Nikols sa Univerziteta Vašington u Sijetlu, radila je ankete u okviru javnog zdravlja ispitanika u 195 zemalja.

Broj obolelih od Alchajmerove bolesti i kognitivnih bolesti koje oduzimaju pamćenje, povezani su sa nacionalnim trendovima i faktorima rizika, uključujući gojaznost, dijabetes, nisko obrazovanje i pušenje, prema studijama Global Burden of Disease.

Predviđanja su da će stanovništvo sa prostora Severne Afrike, Bliskog istoka i Sahare, doživeti najveći porast obolelih od demencije.

Nasuprot tome, studija je pokazala niži rast broja obolelih u bogatijim zemljama azijsko-pacifičkog regiona i Zapadne Evrope.

Žene koje žive s demencijom nastaviće sa ekspanzijom bolesti, jer kako pokazuju istraživanja, zbog kombinacije genetskih faktora rizika i dužeg životnog veka, rizik od demencije raste s godinama.

Studija daje „apokaliptične projekcije koje ne uzimaju u obzir preporučljive promene u načinu života", istakli su doktori Univerzitetske bolnice Bordo Mihael Švarcinger i Kerol Dufoil, koji nisu bili uključeni u analizu.

Zbog svega navedenog zvaničnici nekih zemalja nastoje da osmisle ciljanu politiku kako bi se uhvatili ukoštac sa rizikom od demencije, koja je sedma na listi vodećih uzroka smrti u svetu.

Proizvođači lekova takođe pokušavaju da osmisle kombinaciju terapije, kojom će se boriti protiv Alchajmerove bolesti.

„Čak i skromni napredak u prevenciji demencije ili odlaganju njenog napredovanja izuzetno bi se isplatio", rekla je autorka studije Ema Nikols sa Instituta za zdravstvenu metriku i evaluaciju Univerziteta Vašington u Sijetlu.

Ističe da je za dobre rezultate neophodno smanjiti izloženost vodećim faktorima rizika u svakoj zemlji.

Iako traženi u brojnim kompanijama, lekovi za Alchajmerovu bolest su do sada pokazali ograničenu efikasnost u borbi protiv demencije.