Nije lako koži da se izbori sa suncem, zato treba da joj pomognete

Magistar farmacije i specijalista Andrijana Cvijetinović napominje da čak iako nismo na moru ili pored bazena i reke, treba da pazimo kada se izlažemo suncu, posebno u intervalu od 11 do 16 časova.

„Osobe sa svetlijom puti i koje su sklone mrljama i alergijama treba da koriste kreme sa zaštitnim faktorom 50, dok ostala populacija, u odnosu na tip kože, treba da koristi faktore 20 do 30“, objašnjava Cvijetanovićeva.

Izlaganje slanoj vodi na moru donosi mnogo više dobrobiti, nego loših efekata, koji mogu da se dese samo ako su ljudi zagadili vodu.

„Slana voda je jako bogata mineralima - kalcijum, magnezijum, jod, cink, kalijum - svi oni jako dobro utiču na kožu. Pre svega, skidaju površinski sloj i obnavljaju kožu, pomažu zarastanje rana, a ljudi koji su skloni aknama i osipima mogu na moru uspešno da ih isuše“, ističe Cvijetanovićeva.

Osim toga, jod i cink u kombinaciji sa sunčevim zracima mogu da povećaju nivo seratonina (hormona sreće) i smanje nivo kortizola (hormona stresa), pa su zato ljudi često vedriji na moru.

Zašto se koža suši leti

Tokom zimskog perioda, kada se manje krećemo, jedemo jaču hranu i nosimo slojevitu odeća, u telu se nakupljaju toksini, kojih se telo rešava prirodnim načinima detoksikacije.

„Kada dođe leto mi se pojačano znojimo, više se kupamo, ali koža postaje suvlja. Potrebno je da unosimo što više vode, da negujemo kožu i jedemo što više voća i povrća, zbog vitamina i minerala“, ističe Cvijetanovićeva.

Na šta obratiti pažnju

Pre svega, koža lica je najizloženija negativnim efektima sunca.

Savet gošće Jutarnjeg programa jeste redovno umivanje radi skidanja prljavštine i znoja, kao i da se za pranje lica koriste blagi preparati – sapuni i tonici.

Uveče treba naneti neku hidratantnu kremu kako bi osvežili kožu.

Preparati iz domaće radinosti

Dovoljno je, prema rečima Cvijetanovićeve, tanko naseći krastavac i staviti na kožu kako bi se oporavila i hidrirala.

Takođe dobar preparat dolazi u vidu umućenih belanaca, koja mogu da se namažu na kožu i isperu posle 15 minuta.

„Talog kafe u kombinaciji sa malo maslinovog ulja može da posluži kao odličan piling. Za pegice može da se umuti i jedno žumance, malo jogurta i maslinovog ulja i nanesemo kao masku na lice i držati 15 minuta“, navodi Cvijetanovićeva.

Za pojavu bora najodgovornija je suvoća kože, kao i drugi faktori poput stresa i nesanice. Ukoliko je koža na bilo koji način dobro hidrirana, ni bore se neće pojavljivati.

Mrlje i fleke

Hiperpigmentacija kože manifestuje se kao pojava mrlja i fleka, obično na koži lica, ruku i dekoltea, odnosno tim najizloženijim delovima tela.

„Mrlje i fleke nastaju kada se naglo poveća proizvodnja melanina - pigmenta koji koži, očima i kosi daje boju. U slučaju kože ona tamni na mestima koja su izložena suncu i ako se ne tretira brže će ostariti“, navodi gošća.

Ako se koža pravilno tretira do hiperpigmentacije neće doći, ali čak iako se mrlje i fleke pojave njih je moguće kremama i pažljivom negom otkloniti.