Ruski arheolozi otkrili kuhinjski „lopatu“ za hleb, sa izrezbarenom društvenom igrom

Arheolozi su otkrili drveni kuhinjski predmet iz 11. veka na čijoj je poleđini urezana drevna društvena igra. Srednjovekovni pekari možda su drvenu lopatu koristili ne samo za ubacivanje hleba u peć već i za prekraćivanje vremena dok su čekali da se hrana ispeče, naveli su istraživači.

„Otkrili smo fragment prilično velike lopate“, izjavio je Sergej Toropov, direktor Centra za arheološka istraživanja Novgorodskog državnog univerziteta, u saopštenju. „Najverovatnije je reč o lopati za hleb, koja se koristila za pečenje hleba u peći. Međutim, na njenoj poleđini urezana su tri kvadrata, jedan unutar drugog.“

„Lopata za hleb“ – poznata i savremenim domaćim pekarima kao drvena lopata za hleb ili picu – pronađena je na arheološkom lokalitetu Pjatnicki, u centru Stare Ruse, srednjovekovnog grada smeštenog između Moskve i Sankt Peterburga. Arheolozi su prošlog meseca na istom lokalitetu prijavili i otkriće „amajlije u obliku zmije“, stare oko 1.000 godina, na kojoj su prikazani hrišćanski svetac i Meduza.

Sačuvani deo lopate za hleb dugačak je oko 40, a širok 30 centimetara, a pretpostavlja se da je izrađen od hrastovine. Dok je jedna strana ravna i verovatno služila za pečenje ukusnih poslastica, na drugoj je urezana tabla za drevnu igru poznatu kao mica, merels, mereles, mils, „mlin“ ili „kaubojska dama“.

Poreklo ove igre nije poznato, ali istorijski zapisi i arheološki nalazi ukazuju na to da su sličnu logičku igru za dva igrača igrali i stari Rimljani pre oko 2.000 godina. Moguće je da je igra još starija. Tokom srednjeg veka postala je posebno popularna širom Evrope i Azije, verovatno zato što zahteva malo opreme i može brzo da se pripremi za igranje.

Tipična tabla za mice sastoji se od tri kvadrata, jednog unutar drugog, povezana horizontalnim i vertikalnim linijama. Svaki igrač ima devet figura iste boje. Cilj je postaviti figure u nizove od po tri duž linija na tabli. Kada igrač formira takav niz, može da ukloni jednu protivnikovu figuru. Na taj način, mice predstavlja kombinaciju igre iks-oks i dame.

Pobednik je igrač koji protivnika dovede u situaciju da mu ostanu samo dve figure ili da više ne može da napravi nijedan dozvoljen potez.

„Možda su u antičko doba postojale posebne table za igru merels“, rekao je Toropov, „ali se mnogo češće pronalaze table za igru izgrebane ili urezane na ravnim površinama predmeta za svakodnevnu upotrebu u domaćinstvu.“

Arheolozi nisu sigurni da li je drvena lopata za hleb od početka imala dvostruku namenu ili je, nakon što se polomila i prestala da bude korisna u kuhinji, prenamenjena u tablu za igru.

„U svakom trenutku moglo se na ravnoj površini nacrtati tabla, pronaći odgovarajuće figure – na primer, sitno kamenje koje leži pod nogama – i tako prekratiti vreme“, objasnio je Toropov.

Table za igru mice i figure za igranje pronađene su i na arheološkim lokalitetima iz devetog veka na teritoriji drevne Rusi, čiji su preci bili Vikinzi koji su stigli na područje današnje Rusije u osmom veku. Ipak, kako se navodi u saopštenju, „nalaz iz Stare Ruse, očuvan u ovakvom stanju, praktično je jedinstven“.