Crteži i dizajni „nepotopivog“ Titanika prvi put u javnosti

Kada je Titanik krenuo na svoje kobno prvo putovanje u aprilu 1912. godine, bio je najveći, najluksuzniji i tehnički najnapredniji brod koji je ikada plovio morima. Njegova elektrana mogla je da proizvede više energije nego prosečna gradska elektrana tog vremena, a među sadržajima su bili turska kupatila, bazen, gimnazija, kao i – čak i u trećoj klasi – jedan od najboljih smeštaja dostupnih na moru.

Sada, 114 godina nakon što je brod udario u ledeni breg i potonuo u severnom Atlantiku, tehnički planovi i crteži korišćeni za njegovu izgradnju biće prvi put dostupni javnosti.

Oni su deo stotina hiljada brodskih planova i dokumenata koji postaju široko dostupni.

„Titanik“ – zajedno sa svojim sestrinskim brodovima „Olimpikom“ i „Britanikom“ – projektovan je u crtačkom odeljenju brodogradilišta „Harland i Wolf“ u Belfastu, a dizajni i crteži se i dalje nalaze u arhivi nekadašnjeg brodogradilišta.

Arhiva se čuva u muzeju „Ulster folk“ i postaje dostupna zahvaljujući organizaciji Nacionalni muzeji Severne Irske.

Kada je potonuo Titanik?

Više od 1.500 ljudi poginulo je kada je „Titanik“ potonuo na svom prvom putovanju 1912. godine.

Brod je udario u ledeni breg na putu od Sautemptona do Njujorka i potonuo za nekoliko sati. Priča o potonuću kasnije je postala blokbaster i jedan od najnagrađivanijih filmova u istoriji, u kojem su igrali Leonardo Dikaprio i Kejt Vinslet.

Iako je brod imao dovoljno čamaca za spasavanje da ispuni tadašnje pomorske propise, njihov kapacitet bio je dovoljan za samo polovinu putnika koji su se nalazili na brodu te noći kada je potonuo.

Brod je takođe imao niz vodonepropusnih pregrada i mogao je da ostane na površini čak i ako bi četiri bile probijene.

Ove bezbednosne karakteristike dovele su do toga da mnogi „Titanik“ smatraju „nepotopivim“.

Nakon sudara sa ledenim bregom, probijeno je pet vodonepropusnih pregrada, što je dovelo do njegovog postepenog naginjanja, a onda i potonuća.

Olupinu je na dnu okeana 1985. godine otkrio tim predvođen dr Robertom Balardom. Nalazi se na dubini od oko četiri kilometra, oko 600 kilometara od obale Njufaundlenda u Kanadi.

Pored planova za Titanik, arhiva sadrži i planove njegovih sestrinskih brodova.