Vaš horoskopski znak je zastareo već 2.000 godina

Dok Zemlja kruži oko Sunca, sunce se pojavljuje na promenljivoj pozadini zvezda. Dvanaest znakova zodijaka prvobitno je zasnovano na sazvežđima iza Sunca, iz naše perspektive sa zemlje. Drevni astronomi i astrolozi koristili su ove obrasce za merenje vremena i predviđanje budućnosti.

Zemljina precesija

Zemlja se vrti kao čigra. Čigra počinje da se menja osu ubrzo nakon što se pokrene. Zemlja radi isto, samo sporije.

Severnom polu je potrebno 26.000 godina da iscrta potpun krug na nebu, pokazujući na različite zvezde usput. Naučnici ovo kolebanje nazivaju aksijalnom precesijom. Aksijalna precesija, je uzrokovana gravitacijom Sunca i Meseca, menja Severnjaču i vreme smene godišnjih doba.

Ovo kolebanje znači da se naš pogled na zvezde pomera za jedan stepen svakih 72 godine. Tokom vekova, ova razlika se akumulirala.

Ako pogledamo u nebo danas se iznad Severnog pola zvezda koju zovemo Severnjača je Polaris. 

Ali kada su stari Egipćani zidali piramide Severnjača je bila zvezda Tuban.

Tuban je bio Severnjača pre otprilike 5.000 godina, između otprilike 4000. i 1800. godine pre nove ere, a ponovo će to biti oko 20.346. godine nove ere, prema precesiji ravnodnevica. Trenutno, Polaris drži ovu titulu, ali Zemljina osa koja se ljulja uzrokuje da se nebeski pol, a samim tim i Severnjača, pomera tokom ciklusa od otprilike 26.000 godina. Tuban, koji se nalazi u sazvežđu Zmaja, bio je ključan za drevne Egipćane da poravnaju piramide.

I nisu samo zvezde Severnjače te koje se pomeraju u našem pogledu zbog Zemljinog kolebanja, već sve zvezde – uključujući i zodijačka sazvežđa.

Uzmimo za primer prolećnu ravnodnevicu, obično oko 20. marta, prvi dan proleća na severnoj hemisferi (i početak zodijačkog kalendara u zapadnoj astrologiji).

Pre tri hiljade godina 20. marta Sunce je bilo u sazvežđu Ovna. 

Ali negde oko 130. godine pre nove ere, grčki astronom Hiparh sa Rodosa je ustanovio da se naš pogled na zvezde pomerio. 

Danas je Sunce iza sazvežđa Riba u vreme prolećne ravnodnevice. 

Za otprilike 600 godina biće u sazvežđu Vodolija. Astrolozi taj period nazivaju „Doba Vodolije" ("Age of Aquarius"), mada se ne slažu u tome kada počinje.  

Za tri hiljade godina biće u sazvežđu Jarca. 

Ovu promenu u našem pogledu na zvezde otkrio je Hiparh pre više od 2.000 godina. Pošto zvezde ne možemo videti tokom dana, čekao je pomračenje Meseca – kada je Mesec direktno nasuprot Sunca – i koristio je položaj Meseca da bi utvrdio gde se Sunce nalazi.

Upoređujući svoja merenja sa ranijim, otkrio je da se naš pogled na zvezde pomera za oko jedan stepen po veku – ne previše daleko od savremenih merenja.

Danas, zapadna astrologija koristi tropski zodijački sistem, koji se zasniva na položajima zvezda manje-više onakvim kakvima bi izgledali Hiparhu, a ne onakvima kako izgledaju danas.

To znači da su nama poznati horoskopski znaci sinhronizovani ne sa zvezdama, već sa godišnjim dobima: Ovan počinje prvog dana proleća, iako je Sunce tada ispred sazvežđa Riba.

Nasuprot tome, indijski sistem astrologije koristi zvezdani zodijak, koji objašnjava Zemljino kolebanje i poravnava horoskopske znake sa zvezdama.

Iako su ova dva sistema u početku bila usklađena, od tada se stalno udaljavaju. Zapadni astrolozi su dobro svesni ovog neslaganja, ali ne vide problem u tome da zasnivaju znake na zvezdama kakve su bile pre dva milenijuma.

„Astrolozi koji koriste tropski zodijak koriste samo ono što smatraju podjednako validnim sistemom“, navodi Dorijan Grinbaum, istoričar astrologije koji predaje na Univerzitetu Triniti Sent Dejvid u Velsu.

Sazvežđa se razlikuju po veličini

Zodijačke znake su stvorili Vavilonci pre oko 2.500 godina.

Njihovi zvezdani katalozi naveli su najmanje 17 zodijačkih sazvežđa. Ali su ih na kraju pojednostavili u 12 koje danas poznajemo, svako široko 30 stepeni, kao da seku nebo na 12 jednakih delova.

Ali sazvežđa nisu zapravo iste veličine. Godine 1928, astronomi su podelili nebo na 88 zvanično priznatih sazvežđa, svako oblikovano kao svoj deo slagalice.

„Ona nisu lepi jednaki komadi“, napominje Stejsi Palen, profesorka emeritus na Državnom univerzitetu Veber. „Oni su poput nazubljenih oblika koji nisu ni na koji način simetrični.“

Na osnovu ovih granica, Sunce provodi više nego dvostruko više vremena ispred Device nego ispred Raka. I provodi samo nedelju dana ispred Škorpije – ukoliko uključimo i Zmijonošu.

Što nas dovodi do poslednjeg razloga zašto se 12 znakova ne poklapa sa zodijačkim sazvežđima.

Zmijonoša

Zmijonoša je 13. sazvežđe na putanji Sunca, prema astronomima. (Čak ima i svoj simbol: ⛎.) Zmijonoša ili na starogrčkom Ofiukus „nosilac zmije“ prikazuje se kao čovek koji drži zmiju. Ako zažmirite, možete otprilike videti zašto.

Dakle, za ljude rođene u znaku Škorpije pre dve hiljade godina, Zmijonoša je najverovatnije bila iza Sunca na njihov rođendan. (A zbog Zemljinog kolebanja, većina Strelaca danas je takođe rođena kada je Zmijonoša bio iza Sunca.)

Ne znama se zašto su Vavilonci izostavili Zmijonošu iz svojih horoskopskih znakova. Možda su prvobitno imali drugačije ime za njega. Ali istoričari veruju da su, kada su Vavilonci pojednostavili svoj horoskopski sistem, želeli da 12 horoskopskih znakova odgovara 12 mesecima njihovog kalendara. Zmijonoša nije prošao selekciju.

Astrologija opstaje uprkos astronomiji

Astronomija i astrologija danas imaju malo zajedničkog i ne postoji naučna osnova za ideju da kretanje zvezda i planeta utiče na našu budućnost ili naše ličnosti. Ali ove dve discipline su nastale kao ista stvar pre hiljadama godina.

„Ako ste bili astronom, bili ste i astrolog“, napominje profesorka Grinbaum.

Vavilonci su planete smatrali bogovima, a kretanje planeta znamenjima koja su mogla da predvide sudbinu kraljeva i kraljevstava. To ih je motivisalo da traže obrasce na nebu.

Čak i do 17. veka, mnogi astronomi su se bavili i astrologijom. Johan Kepler, koji je otkrio kako se planete kreću po elipsama, verovatno je učio astrologiju na fakultetu i kreirao horoskope za prijatelje i pokrovitelje. Galileo je praktikovao astrologiju i prodavao horoskope.

„Njihov dodatni posao je bio da prave horoskope za svoje bogate pokrovitelje jer je to plaćalo račune“, ističe Tajler Nordgren, astronom i autor.

Na kraju, tokom prosvetiteljstva, astrologija je odvojena od astronomije i više se nije smatrala legitimnom naukom. Izbačena je sa univerziteta, ali i dalje je bilo praktičara.

Danas dovoljno dobro razumemo zakone koji upravljaju kretanjem planeta i zvezda da šaljemo svemirske letelice u udaljene svetove, detektujemo gravitacione talase i fotografišemo crne rupe. Istovremeno, preko četvrtine ljudi veruje da položaji zvezda i planeta mogu uticati na njihove živote.

Pa zašto je verovanje u astrologiju opstalo, dok su druge metode proricanja poput ornitomantije (pronalaženje znakova u ponašanju ptica) ili tiromantije (gatanje pomoću komada sira) pale u zaborav?

„Astrologija menja oblik“, navodi profesorka Grinbaum. „Astrologija ide uz sve što je u modi i uspeva da opstane.“

Kako danas izgleda mapa sazvežđa i u kom vremenskom intervalu prolaze iznad nas

Danas u sazvežđu Ovna boravimo od 19. aprila do 13. maja.

Pored sazvežđa Bika prolazimo od 14. maja do 21. juna.

Blizanci traju od 22. juna do 20. jula.

Pored Raka prođemo od 21. jula do 10. avgusta.

Lav vlada od 11. avgusta do 16. septembra.

Device se rađaju od 17. septembra do 30. oktobra.

Sazvežđe Vaga nas očekuje od 31. oktobra do 22. novembra.

Škorpija pak ima samo nekoliko dana na raspolaganju od 23. do 30. novembra.

Jer već 1. decembra se pojavljuje Zmijonoša koji vlada do 17.

Tek onda kreće Strelac od 18. decembra. i ostaje do 19. januara. 

Sazvežđe Jarca prolazimo od 20. januara do 15. februara.

A Vodolije od 16. februara do 11. marta.

Krug se zatvara sa prolećnom ravnodnevicom u Ribama od 12. marta do 18. aprila.