Lutkica labubu je svuda, ali zašto su neizbežne i njene kopije

Na prometnoj pijaci u malom gradu kineske provincije Hebej, labubu više nije željeni kolekcionarski predmet izložen u staklenim vitrinama. Lutke se tretiraju kao krompir ili kupus, bacaju se u desetinama u velike plastične kese ili se gomilaju u prtljažnike automobila da čekaju da budu prodate.

Međutim, to nije originalni labubu, lutke kompanije „Pop mart“ koje su poslednjih meseci stekle kultni status, već takozvani lafufu, što je šaljivi naziv za niz falsifikata. Ljubitelji popularne lutkice kopije zovu i lagogo, lababa i lapupu.

Prošlog meseca, kineksi proizvođač igračaka „Pop mart“ prijavio je zapanjujući porast profita od skoro 400 odsto u prvoj polovini godine, prenosi Si-En-En.

Uprkos upozorenjima iz više zemalja kupcima da ih ne kupuju, prodaja lafufua je takođe porasla, inspirišući poplavu mimova, smešnih klipova i vlogova nakon raspakivanja.

Većinu lafufua proizvode male fabrike u kineskim provincijama Guangdong i Hebej i prodaju se u velikim količinama, kako u zemlji tako i u inostranstvu.

Vlasti u Sjedinjenim Američkim Državama i u Velikoj Britaniji upozorile su potrošače da su falsifikovane lutkice labubu loše napravljeni i da mogu sadržati sitne delove koji se lako mogu odvojiti poput očiju, ruku i stopala, a predstavljaju ozbiljnu opasnost od gušenja za malu decu.

Kineske vlasti takođe pokušavaju da ih povuku sa tržišta. Zaplenjeno je više od 1,8 miliona lutaka koje su bile namenjene izvozu od početka ove godine.

Hvaleći labubu kao kinesku priču o uspehu, kineski državna agencije Sinhua navodi da inovacije u zemlji erodiraju „raskošno širenje 'falsifikata' i 'kopija'“.

„Bez stroge zaštite intelektualne svojine, neće biti održive konkurentnosti u inovacijama.“

Zašto lafufu?

„Oni su najslađa, najružnija stvar koju ste ikada videli“, kaže 50-godišnja Danijela Ores, samohrana majka iz Teksasa, koja je nedavno od 11-godišnje ćerke dobila lutkicu lafufu sa osvetljenim ušima čija je cena bila 20 dolara na lokalnoj buvljoj pijaci.

Porodica Ores je lutkici čak nadenula ime Geri i on je sada zvanično deo porodice.

„To je najgluplja stvar jer imam 50 godina i nemam vremena u životu za igračke, ali to je samo ova slatka mala krznena... znate na šta me podseća? Na ružne bebe!“, kaže Danijela za Si-En-En.

Ljudi su privučeni lafufu magijom iz jednostavnih razloga: toliko su ružne da su slatke, njihov šarm, kao i njihove neobične karakteristike poput pevanja i plesa (što su opcije koje čak ni original nema) i možda najvažnije – cena. Lafufu obično košta samo desetinu sume koja se mora izdvojiti za zvanične verzije lutke.

„Volim da tražim lažne jer lažne lutke zapravo rade stvari koje prave ne rade – pevaju i plešu!“, objašnjavaju u porodici Ores.

Za Mao Mao, 29-godišnju poslastičarku iz kineske provincije Fuđijan, vrednost labubua proističe isključivo iz popularnosti brenda, a trošenje velikih količina novca na njega deluje kao bacanje teško zarađenog novca u kapitalistički odvod.

„Nervira me priča sa naduvanom cenom labubua. Prvobitna cena je bila 99 juana (12 evra). Zašto bih plaćala više od te cene zbog popularnosti?“, kaže. „To je samo lutka.“

Ni običnih ni najpopularnijih „nema na zalihama“

Na „Pop martovom“ veb-sajtu namenjenom kineskom tržištu, plišana lutkica na privesku za koji se ne zna kako izgleda košta 99 juana (12 evra), dok se verzije ove igračke koje nisu „mačka u džaku“ najčešće prodaju za oko 499 juana (60 evra). Popularnije verzije su još skuplje. I za sve piše da ih „nema na zalihama“.

Cene na sekundarnom tržištu su zastrašujuće. Plišani privezak za koji se ne zna kako izgleda (što je posebno zanimljivo ljubiteljima labubua) – koji na sajtu proizvođača košta 99 juana (12 evra) – prodat je za 1.400 juana (167,5 evra) na kineskoj platformi za kupovinu Dewu. Lutkice iz nove serije, prvobitne cene 199 juana (24 evra), preprodata je za više od 2.000 juana (skoro 240 evra).

U SAD, zvanične maloprodajne cene su u proseku oko dva puta veće od onih u Kini, što podstiče prodaju polovnih labubua.

„Moramo da idemo na Fejsbukov Marketplejs i morate da poznajete nekoga ko poznaje nekoga. Dakle, zapravo plaćate za priliku da je kupite. Oni će kupiti velika pakovanja, a zatim će prodavati jednu po jednu, svaku za 60 dolara“, žali se Danijela Ores, mama iz Teksasa.

Danijela razume da mnogi korisnici društvenih mreža slede poznate ličnosti koje kače labubu lutkice na svoje birkinke, kako bi pokazali da pripadajutoj  statusnoj grupi i da bi pratili trend. Ali za nju, lafufu se vratila suštini lutke – igrački.

„Ne želim da budem deo tog trenda Birkin i labubu; želim da budem deo trenda lafufu i Birkin iz Volmarta“, objašnjava Danijela.

Unosan posao

Jedan proizvođač igračaka u Donguanu, u provinciji Guangdong, rekao je za Si-En-En da je, na vrhuncu potražnje u julu, prodao između 150.000 i 160.000 lažnih labubu igračaka i ostvario profit oko dva miliona juana (240.000 evra).

„Mnogo zainteresovanih jednostavno nije moglo da dođe do labubua, čak ni oni koji su se jako trudili. Zato su se okrenuli lafufuu“, rekao je menadžer prodaje u fabrici, koji je želeo da ostane anoniman.

Menadžer je istakao da se lažne labubu igračke iz njihove fabrike isporučuju širom Kine, kao i u Evropu i Jugoistočnu Aziju, ali da najveći deo odlazi u Sjedinjene Američke Države, gde ide 40 odsto izvoza fabrike.

Kina ostaje glavni svetski izvor falsifikovanih proizvoda, uprkos tome što vlasti pooštravavaju kaznenu politiku uz krivično gonjenje.

Samo u SAD, falsifikovana roba piraterija iz Kine činila je 84 odsto vrednosti i 90 odsto količine takve robe koju su američki zvaničnici zaplenili 2023. godine.

Prošle godine, Vrhovno narodno tužilaštvo Kine izvestilo je o krivičnom gonjenju 21.404 osobe zbog proizvodnje i prodaje falsifikovane i robe lošeg kvaliteta. Međutim, poplava falsifikata ne pokazuje znake usporavanja.

Fabrika u Donguanu proizvodi ne samo „labubu“, već i varijantu pod nazivom „lagogo“. Reč je o lutki koja izgleda kao labubu ali i peva, pleše i ima uši ili lice koje svetli. Prodaje se za samo 18,8 juana (oko 2,25 evra). Ptražnja je velika i mesečna prodaja dostiže 30.000 do 40.000 komada, navodi menadžer prodaje.

Ipak, direktor fabrike je ističe da postoji jasna granica između dve lutke: „Lagogo očigledno nije labubu. Ali lafufu izgleda skoro isto, a to se tiče intelektualne svojine, što je sasvim druga priča. Vlada se obračunava sa piraterijom i poštuje prava brenda“.

Lafufu kao „vid pobune“

Carinske vlasti na nekoliko kineskih aerodroma zaplenile su desetine hiljada lafufua namenjenih izvozu od juna. Carinska uprava je saopštila da su te lutke i paketi koristili logo „Pop marta“ bez ovlašćenja, što se smatra kršenjem prava koja se odnose na zaštitni znak kompanije.

I vladine službe i lokalni regulatori tržišta intenzivirali su napore u borbi protiv piratskih proizvođača labubua, navode zvanična glasila Kineske nacionalne administracije za intelektualnu svojinu, početkom jula.

„Pop mart“ je podneo registraciju za zaštitni znak „lafufu“, kako je prikazano na informacionoj platformi Qichacha, što se smatra odbrambenom merom od poplave kopija.

Ali sve dok kupci imaju novca za trošenje na slatke – originalne ili ne – labubue, tržište falsifikata bi moglo da postoji.

„Falsifikati se sada prave veoma dobro. Neki koštaju samo desetine juana (dva-tri evra) i izgledaju skoro isto, pa zašto ne kupiti jeftinije?“, objašnjava Mao Mao, vlasnica više lutkica sa jezivim zubima koja priznaje da je umorna od agresivnog reklamiranja originalnih lutkica.

„Kupovina lafufua je moj način pobune.“