Silosi – od žita do grafita i mesta za zabavu

Nekada luka, danas ekskluzivni restoran. Nekada silos, danas mesto na kojem se održavaju različiti kulturni sadržaji. Beograd je krenuo stopama drugih metropola u kojima su nekadašnji industrijski objekati postali simbol dobrog provoda i umetničkog doživljaja.

Tamo gde se Sava pozdravlja sa Dunavom, prošlost šapuće, a cveta budućnost, odavno stoje – Silosi. Nekad džinovi industrijskog doba, danas su platna za umetnike, scena za koncerte i festivale. Svedoče da grad nije samo skup zgrada, već prostor za priču – od žita do grafita.

„Ima tih primera i u Americi. Ima u Kanadi, u Torontu, oko pijace Sen Džejms, gde su formirane zone, stare industrijske zone i to odavno. To je već tamo počelo krajem osamdesetih godina. Promenjene su u stvari matrice takvih zona. Našli su upravo dobru zamenu na jedan drugi način da koriste te prostore“, objašnjava istoričar umetnosti Marko Bogdanović.

„Počelo bi se sve sa nekim kulturnim dešavanjima, otvaranjem prostora za razne vrste festivala, zato što je dobra stvar kod takvih oblasti da su velike, široke i da su vezane za gradove, za taj neki centar. Dobro se komunicira sa njima. I onda su oni počeli sa time, kasnije bi tu dolazili restorani, kafići, otvarali bi se onda dalje hoteli i kompletne zone bi potpuno dobile drugačiju namenu u roku od 10 godina“, navodi Anastasija Ćetković, „Gaja pokret“, Silosi.

Zvuk mašina zamenila je moderna muzika, radničke kombinezone neki novi modni trendovi. Industrijska zona nije nestala, samo se preobukla. Zabava i kultura oživele su napušten prostor i to na više mesta u Beogradu – Betonh hala, Cetinjska, Dragstor, a prva takva transformacija desila se dvehiljaditih.

Priča o staroj šećerani nije se istopila poput pene. Danas ima drugačiju formu. Kada su se sve kockice poklopile, priča je ostala slatka. Na ovom mestu danas se nalaži pozorište.

„Svugde u svetu, pa i u Evropi u okviru koncepta kreativnih industrija postoji nešto što se zove kreativna klasa. To su upravo umetnici i stvaraoci u oblasti kreativnih industrija i oni jesu jedna zasebna

klasa. Tako da je potpuno prirodno da oni zauzimaju takve prostore i često su to preduzetničke inicijative, vrlo repko to država da finansira“, ističe Maja Vukadinović sa Fakulteta savremenih umetnosti.

Među betonskim silosima, starim halama, industrijskim ciglama rađa se nova kultura – buntovna i slobodna. Mlade ljude privlače slobodarske ideje, sirov i autentičan izgled prostora, neformalno uživanje. Drugim rečima, moglo bi se reći da kultura ima tu moć da i najčvršće betonsko srce grada zakuca u novom ritmu.