Kako se pravi prava, starinska proja

Mnogo je nedoumica oko toga šta je prava proja, a šta projara ili projarica, i od čega se one prave. U kraljevačkom kraju znaju sve tajne o pripremi ovog starinskog jela, što će i pokazati danas na Projadi u Ratini.

Zasebno ili sa dodacima, proja od belog kukuruznog brašna, uvek je prisutna na trpezama kraljevačkog kraja. Projino brašno, najbolje ono mleveno ispod vodeničkog kamena, glavni je sastojak ovog specijaliteta. Priprema proje, koja je dospela i na listu najboljih hlebova u svetu, je jednostavna.

„Što je najpotrebnije na prvom mestu jedna dobra kuvarica, dobro projino brašno mleveno na kamenu, obična voda i soda bikarbona. To je prava proja, starinska“, kaže Zagorka Radojević iz Ratine.

Kako bi se očuvala tradicija, s ljubavlju, svoje znanje i iskustvo u pripremi proje i starih jela, Zagorka prenosi na mlađe generacije.

„Meni je najinteresantnije kako se pravi ta starinska proja i mnogo su mi značajne te pite. Drago mi je što imam moju tetku da imam od koga da naučim i ponosna sam na nju. Naravno da ću se potruditi da zabeležim i zapamtim sve te recepte“, obećava Jelena Đoković iz Ratine.

Za dobru proju brašno je najvažnije

Najviše belog kukuruza se uzgaja u ovom delu Srbije. Ujedno, na ovom području je i najveća potrošnja projinog brašna, koje se još uvek melje u vodenicama potočarama, jer domaćice kažu da je takvo brašno i najbolje za pripremu proje.

Od njega se priprema i kačamak, kao i proje sa raznim dodacima.

„Projarice se prave sa sirom, kajmakom, neko pravi sa čvarcima. To mlađima da bi im eto bilo lepše“, objašnjava Zagorka Radojević.

Specijalitete od projinog brašna, ali i stara srpska jela, danas će u Ratini Zagorka Radojević, uz domaćice iz ovog i okolnih sela, ponuditi na štandovima na 16. Projadi i 34. smotri dečjeg folklora.

Ne krije da se, uz već do sada osvojene diplome i pehare, nada i novom priznanju za umeće u pripremi proje, specijaliteta od belog brašna i starinskih jela.