Vatikanski muzeji – ne preti im zub vremena već kisele kiše

Red ispred Vatikanskih muzeja stvara se već od sedam ujutru, a svakog dana ove muzeje poseti oko 25.000 turista. 

„Sve ovo što vidite je nekada bilo deo privatnih kolekcija bogatih porodica i papa. Prve statue su stigle 1.056, a muzej je postao javni tek dva i po veka nakon toga i to je, posle Muzeja Kapitolini, drugi javni muzej u Rimu.

„U prošlosti nas je posećivalo do 36.000 ljudi dnevno, a po novim pravilima, moguće je kupiti karte i onlajn, tako smo uspeli da smanjimo dnevnu posetu na oko 26.000 ljudi. Oni dolaze najviše da bi videli Sikstinsku kapelu iako je ovo prvobitno bio muzej antičkih statua, a danas ima više muzeja u jednom i svaki ima drugačije artističke aspekte. Kada bi svi delovi muzeja bili otvoreni, do Sikstinske kapele bi vam trebalo da pešačite sedam kilometara. Mnogi delovi muzeja nisu otvoreni da se ne bi stvarale velike gužve”, rekao je Đandomeniko Spinola, umetnički i naučni vicedirektor Vatikanskih muzeja.

Kada govorimo o Sikstinskoj kapeli, mnogi ne znaju da najznačajnina slika Stvaranje Adama tj. susret Adama sa Bogom, nije u celosti delo Mikelanđela jer nekoliko godina od završetka, otpao je malter sa 27 metara visine baš gde su Adamovi prsti, pa je umetnik Domeniko Karnevali ponovo naslikao taj deo.

„Restauracije su neophodne iz mnogo razloga, na primer statue propadaju zbog klimatskih promena jer su na otvorenom. Najveća su oštećenja u poslednjih tridesetak godina zbog kiselih kiša. Klima se promenila, kvalitet vazduha se promenio, ali i ljudi su se promenili, rado dodiruju statue, što ih oštećuje“, rekao je Đandomeniko Spinola.

Savetuje turiste da posete muzej dva puta, da prvo prošetaju dva-tri sata a onda da se vrate i natenane prouče ono što ih je najviše privuklo, ne zaboravljajući da je muzej u celini jedna vrsta umetničnog dela.

U muzeju se nalazi Galerija mapa, muzej Anima mundi koji povezuje sve kulture, a i stalno su u toku iskopavanja koja donose štošta novo ali i podsećaju na istoriju antičkog Rima.

Vicedirektor savetuje da se u muzej dođe rano ujutru ili predveče i to u zimu kada su temperature u Rimu i najprijatnije. I kada pređe njegov prag posetioca dočekuje Đani Krea, koji već 23 godine svako jutro prvo ode do žandarmerije ne bi li uzeo ključeve, a zatim pređe pet kilometara da bi otvorio sva vrata muzeja, kojih je ukupno 247.

Muzej poseduje 2.700 ključeva i svaki od njih ima pet kopija sem onog za Sikstinsku kapelu, koji se nalazi u sefu u posebno zapečaćenoj koverti koji nema nijednu kopiju.