Dvadeset godina od premijere predstave „Cigani lete u nebo“, Emina Ćirić uživa u svakom novom izvođenju

„To je bila predstava koja je umela da traje u meni dva-tri dana, da unese tu energiju, da unese tu muziku, tu zapitanost o emocijama, o radosti, o doslednosti. Tako da su Cigani u stvari jedina predstava sa kojom sam ja polako ostarila“, kaže Emina Ćirić.

Predstavu Cigani lete u nebo u Pozorištu na Terazijama, Emina Ćirić gledala je tridesetak puta. Bila je na premijeri, u aprilu 2004. godine.

„Toj predstavi me vraćalo upravo to osećanje ponesenosti. Glumačka ekipa, ono što se dešava na sceni i pored scene ponese čoveka. Zatitra nešto u čoveku, zatitra ta priča o ljubavi, o emociji, o strasti, o doslednosti o slobodi. Ja nijednom nisam izašla sa predstave, a da ta muzika nije izašla sa mnom“, dodaje Emina.

Svako izvođenje doživela je drugačije. Nekad bi pažnju posvetila glumcima, drugi put kostimima, a ponekad je pratila samo reakcije publike.

„Vrlo retko sam je gledala sama, obično sam na tu predstavu vodila meni drage ljude. To je bio nekada rođendanski poklon, nekada beogradska razglednica za moje goste iz inostranstva, nekada je to bila jedna nežnost podeljena sa drugaricom, sa nekim dragim bićem.“

Iako se igra godinama, u pozorištu kažu da je predstava aktuelna kao prvog dana. Na primer, za specijalno izvođenje ovog meseca karte su se rasprodale za pola sata.

„Sada već imamo smenu generacija koja dolazi. Nedavno smo upoznali jednog gospodina koji je gledao premijeru kao mladić, a pre neko veče je bio sa svojim sinom. Prosto, dovođenje i nekih drugih ljudi i ta smena generacija koja sad sa istim žarom gleda tu predstavu jeste nešto što je specifikum ove predstave“, smatra Ivana Medigović iz Pozorišta na Terazijama.

Emina je poslednji put Cigane gledala prošlog proleća. Uskoro ova predstava slavi 20. rođendan, a njihov jubilej je i njen.