U Tirani predstavljen srpsko-albanski rečnik sa 80.000 reči i izraza

U Albanskoj akademiji nauka u Tirani, promovisan je srpsko-albanski rečnik doajena albanskog novinarstva i publiciste iz Severne Makedonije Redžepa Zlatkua. Ocenjeno je da će to delo biti važno ne samo za Balkan nego i za lingvstiku na globalnom nivou. Koliko je važno da poznajemo jezike naših suseda?

Ideja da napravi ovo kapitalno delo koje je, kako kaže autor Redžep Zlatku, namenio i Albancima i Srbima, potekla je iz njegovih gimnazijskih dana u prištinskom internatu, gde je 1953. godine iz rodnog Tetova otišao na školovanje.

„Otišao sam tamo da bih nastavio školovanje na svom maternjem albanskom jeziku i prvi put sam se sreo sa srpskim jezikom, pre svega u internatu sa Srbima i Crnogorcima s kojima sam bio u jednoj istoj sobi i slagali smo se prerfektno. Isto je bilo i u gimnaziji, jer su i Srbi i Albanci učili u istoj gimnaziji 'Ivo Lola Ribar' u Prištini“, rekao je Redžep Zlatku novinar i publicista iz Severene Makaedonije.

Rečnik kao svojevrsni inventar reči i izraza sa gramatičkim i sintaksičkim objašnjenjima najčešće je delo tima akademika, koje zahteva profesionalnu posvećenost, pripremu i jaku jezičku kulturu, međutim, Zlatku je radio sam.

„Radio sam celog života po malo, ali poslednjih petnaest godina ceo dan samo time sam se bavio i jedva sam završio, jer već mi je 84. godine. Imao sam na pretek posla, radio sam toliko godina i mislim da još toliko mogu da radim, još ima posla u jeziku“, istakao je Zlatku.

Poznavanje nekog stranog jezika, izaziva simpatije pri komunikaciji, obogaćuje čoveka, omogućuje da se ljudi bolje upoznaju i zbliže, smatra dugogodišnji profesor prištinskog univerziteta u penziji akademik Ali Aliju.

„Ovo je vrlo važan događaj za oba naroda, oba jezika i radujem se što je ovo delo, ovaj rečnik, vrhunac jezičke nauke stigao na promociju u Tiranu u sali Albanske akademije nauka. Mislim da takvih događaja treba da bude još više i još češće. Biće to bolje i za Albance i za Srbe i za Balkan i za čovečanstvo uopšte“, rekao je Ali Aliju akademik.

Ovdašnja stručna javnost smatra da su rečnici ovog tipa novi prozori u svet i da će ovo, kako se čulo na promociji, kapitalno delo, ostati na korist lingivistima, ali i onima koji žele da uče jezik kao doprinos spajanju dva naroda.

Srpsko-albanski rečnik, koji sadrži 80.000 reči i izraza, štampala je izdavačka kuća „Logos A" iz Skoplja, a glavni urednik je Dževat Loši.