Počinje fešta posvećena pastirskom jelu za koji se recept traži širom Srbije

Za deceniju i po, koliko je duga tradicija Belmužijade, Svrljig je postao prepoznatljiv po tom starom pastirskom jelu za koje se recept traži širom Srbije.

„Dobar belmuž se pravi od kravljeg sira, mladog, dvodnevnog. Na laganoj vatri, topi se sir uz stalno mešanje. Kad sir postane mleko dodajemo projano brašno u odnosu 10 odsto na količinu sira. Kad se zgusne znači da je balmuž gotov", objasnio je višestruki pobednik Belmužijade Goran Živić.

Uz belmuž, koji ovde postaje i biznis, sve je veća potražnja i za čuvenim svrljiškim sirom. U svrljiškim, inače planinskim selima čiji su žitelji oduvek okrenuti stočarstvu, čuva se oko hiljadu krava i osam hiljada ovaca.

Dve trećine mleka otkupljuju mlekare. Ostalo se plasira kroz sir, i dalje kroz belmuž.

„Od septembra će u većem domaćem trgovinskom lancu biti svrljiški belmuž dostupan širom Srbije. Tako da se nadam da će to dodatno unaprediti našu proizvodnju. A sigurno će imati koristi i stočari i svi ostali u ovom lancu", rekao je direktor mlekare u Svrljigu Vlada Krstić.

Samo tokom Belmužijade utroši se između tri i četiri tone sira, za šta je potrebno 15 do 20 hiljada litara mleka, koje je, u odnosu na otkupnu cenu, kroz belmuž trostruko isplativije.

Ova manifestacija značajna je i za sve ostale biznise u Svrljigu, bilo da je reč o domaćoj proizvodnji, seoskom turizmu, ili uslugama, jer za tri dana ovde dođe oko 50 hiljada ljudi.

„Svaka prodavnica, svaki butik, svaki restoran, svaki kafić, svaki štand na Belmužijadi za ta tri dana prihoduje, to su neka naša istraživanja, jednu prosečnu mesečnu platu, ali na republičkom nivou prosečnu platu za tri dana", izjavio je predsednik opštine Svrljig Miroslav Marković. 

Belmužijadu u Svrljigu vide i kao šansu da promovišu turističke sadržaje poput pećina, manastira, arheološkog nalazišta u Niševcu, Starog Svrljiga.