Dunja je dobra za slatko, kompot, kolače, ali i dobru rakiju

Ova godina nije bila povoljna za voćare, jer je proleće bilo kišovito, a leto sušno. Ipak, Sava Džinić u svom voćnjaku ima sistem za navodnjavanje kap po kap i sad očekuje 30 odsto veći rod nego lane.

„Imali smo problem sa košavom koja je dosta toga omlatila i obrala, čak i kad je dunja bila zelena, ali i sad kad je u punom rodu pred branje mi je više skupljamo, nego što beremo sa drveta", kaže Sava Džinić.

Dobru i kvalitetnu dunju je teško proizvesti, jer je biljka veoma zahtevna, a najtraženija je leskovačka sorta. U voćnjaku je neophodno imati i 10 odsto dunjaca radi oprašivanja. Sava o svemu tome vodi računa, ali uvek ima i onih koji bi bez truda da dođu do zarade.

„Imali smo problem i sa lopovima koji su nam pola voćnjaka obrali i moraćemo sledeće godine na drugi način to da čuvamo, kao bostandžije“, napominje vredni proizvođač.

U južnom Banatu poslednjih nekoliko godina otvoreno je mnogo novih destilerija, a proizvođači rakije više ne moraju da obilaze Srbiju da bi kupili kvalitetnu dunju, jer sad je imaju sve više i u svom kraju. Jedan od iskusnijih proizvođača koji dunju pretvara u rakiju je Branko Bokun iz Kačareva.

„Ona mora da ima suvu materiju od 13 do 14 odsto, totalnu zrelost i iz te i takve dunje dobija se i miris i buke i samo takva rakija je prepoznatljiva. Ako samo pet dana stavite ranije dunju u vrenje i ako nije dobila svoj vrhunac zrelosti, dobiće se i do 30 odsto manje količine,ali nije to najvažnije, već gubite buke i sve one lepote koje dunju odvajaju od drugih rakija“, objašnjava Bokun.

Vredne domaćice od dunje prave domaće slatko i kompot, one iskusnije i kolač kitnikez, a može se samo ubrati i staviti na orman, jer je njen miris dovoljan za uživanje.