Pletilje Sirogojna uzdigle narodnu baštinu na nivo brenda

Uspeh širom sveta je potvrdio Igoovu misao da „ono što vodi i vuče svet nisu lokomotive, već ideje“. Žene su ovde plele odvajkada, ali je tek sa Dobrilom Smiljanić, nastao preokret: zahvaljujući organizovanoj proizvodnji, kreacijama i upornosti, devizni priliv se u Sirogojnu počeo meriti milionima dolara.

Pletilja iz Sirogojna Nada Ćaldović otkriva kako je tekao razvoj: „Prvo je centar izgrađen. Prvo konfekcija, pa dušekara, pa etno-park... Kao grad“.

U tom preporodu Sirogojna, učestvovalo je oko 2.500 umešnih žena, a uz osoben dizajn i autentični stil odeća koja se i danas tako stvara nosi i posebnu emociju i priču.

„Sve što je izgrađeno, ono je izgrađeno od džempera. To je nama bilo usputni posao. Uzmem vunu i štrikam, imam i kravu i ovcu i sve držim kod kuće, ništa mi ne fali“, priča pletilja Borka Ćaldović.

„U tom periodu, negde šezdesetih godina, je to bilo potpuno nepoznato. I za razliku od drugih brendova, nama samo preostaje da tu priču na lep način ispričamo. Ne moramo da imamo timove stručnjaka koji pokušavaju da ljudima približe robnu marku i da izmišljaju nešto uz pomoć čega će ljude vezati za tu robnu marku“, istakla je Ana Ljubičić iz preduzeća „Sirogojno kompani“.

Pletenje je, kao zanimanje, po isteku 25 godina rada, donelo i prve penzije – nevelike, ali i te kako važne.

Pletilje su uzdigle narodnu baštinu na nivo brenda, ali time značaj njihovog dela nije iscrpljen. One su pokrenule emancipaciju žena u ovom kraju, unapredile porodicu i ostvarile kulturni preobražaj Sirogojna, afirmišući u svetu ne samo svoje selo, već i Zlatibor i Srbiju.

Kada se, uz uspeh sve lepo uplelo, pre četiri decenije, otvoren je i prvi, u tadašnjoj Jugoslaviji, Muzej na otvorenom da svedoči o kulturi stanovanja naroda ovoga kraja, o zadrugama, običajima i zanatima. I Sirogojno je, na tragu tradicije i narodnog stvaralaštva stvorilo svoj zalog za budućnost.