Nove fotografije Plutona, Harona i Hidre - ledene planine i Mordor!

Naučnici polako skidaju veo misterije sa jednog od najtajanstvenijih delova Sunčevog sistema. Na dugo iskčekivanoj Nasinoj konferenciji za novinare objavljene su najnovije fotografije koje je napravila sonda „Novi horizonti“ tokom jučerašnjeg proletanja pored Plutona.

Fotografije otkrivaju ekvatorijalni predeo Plutona sa zapanjujućom preciznošću. Mlade planine, tek 100 miliona godina stare, uzdižu se 3,5 kilometra u visinu i još rastu, objašnjava Džef Mur iz tima „Novi horizonti“ zaduženog za geologiju i geofiziku.

Čitav region, naučnici smatraju, još je geološki aktivan. Svoje pretpostavke o mladosti planina Mur i njegove kolege temelje na manjku kratera, pošto se ovaj predeo razlikuje od ostatka Plutona, čija je površina prepuna kratera od udara manjih svemirskih tela.

„Ovo je jedna od majmlađih površina koju smo videli u Sunčevom sistemu“, ističe Mur.

Za razliku od drugih ledenih satelita džinovskih planeta, Pluton ne može da se zagreje gravitacionom interakcijom sa većim planetarnim telima, tako da je neki drugi proces odgovoran za stvaranje planinskog reljefa.

Planine su najverovatnije sačinjene od leda. Uprkos tome što metan i azot prekrivaju najveći deo površine, ti materijali nisu dovoljno snažni da formiraju planine. Umesto toga, potreban je čvršći, krući materijal, pa su planine najverovatnije sačinjene od leda, navodi Bil Makinon iz tima „Novi horizonti“ i profesor na Univerzitetu Vašington.

Fotografije su napravljene sat i po vremena pre najbližeg prilaska sonde Plutonu, kada je letelica bila udaljena 770.000 kilometara od površine. Uprkos tome, na njima se jasno razaznaju strukture manje od par kilometara površine.

Najnoviji spektralni infracrveni snimak otkrio je i ogromne količine zaleđenog metana na površini. 

Haron

Zapanjujući detalji otkriveni su i o Haronu, Plutonovom najvećem satelitu. Fotografije napravljene sa udaljenosti od 466.000 kilometara otkrivaju ogromne litice koje se pružaju više od 1.000 kilometara.

To sugeriše masivno pucanje Haronove kore, najverovatnije izazvano unutrašnjim procesima. U gornjem, desnom ćošku duž ivice, nalazi se kanjon za koji se procenjuje da je dubok između sedam i devet kilometara.

Naučnici su takođe začuđeni manjkom kratera na Haronu. Iako je dobro osvetljen u trenutku fotografisanja i topografija je jasna, relativno malo kratera se može videti, što ih navodi na zaključak da je Haronova površina relativno mlada, odnosno da je „skoro“ ponovo oblikovana geološkom aktivnošću.

Na Haronovom severnom polarnom predelu vidi se jasna tamna mrlja, što je najverovatnije znak da postoje rezerve nekog tamnog materijala. Naučnici su misteriozni region već nazvali Mordor (kraljevstvo Melkora i Saurona u Srednjoj zemlji Dž.R.R. Tolkina), a mnogo više će znati kada pristignu i ostale fotografije i kada ih budu detaljno analizirali.

Još jedna zanimljiva činjenica. Haronov prečnik iznosi 1.200 kilometara, dva puta manji od Plutonovog. Sa oko 10 odsto mase Plutona, ima dovoljno privlačne snage da gravitaciono utiče na svoju planetu i da pomeri zajednički centar mase između Plutona i sebe. To je takođe slučaj i sa Jupiterom i Suncem.

To ne čini Haron samo najvećim satelitom u odnosu na svog „roditelja“ u Sunčevom sistemu, već čini i čvrst argument naučnika da proglase Pluton-Haron prvim binarnim patuljaskim planetarnim sistemom.

Hidra

Otkad je otkriven 2005. godine, Plutonov satelit Hidra nije bio ništa drugo do jedva vidljiva zamagljena tačka na nebu. Novi snimci pokazali su nebesko telo nepravilnog, krompirastog oblika.

Sa rezolucijom od tri kilometra po pikselu, „Novi horizonti“ su otkrili da su dimenzije sitnog satelita 43 sa 33 kilometra.

Kao i što je slučaj sa Haronom, Hidrina površina je najverovatnije prekrivena ledom. Međutim, unutar Hidrinog svetlog tela postoji tamniji, kružni predeo.

„Sonda Novi horizonti nam je konačno otkrila osnovne fizičke osobine Hidre“, rekao je Hal Viver, šef tima za „Lori“, jedan od instrumenata za snimanje na sondi, dodajući da će se još više videti na fotografijama koje tek treba da stignu.