Halejeva kometa uzrokovala glad u Evropi

Danas se mahom obradujemo kada naučnici kažu da će blizu Zemlje proleteti kometa, jer se nadamo da ćemo moći da uživamo u njenoj lepoti dok prolazi pored naše planete. Ipak, drevne kulture su se često plašile nebeskih tela i smatrale ih nosiocima propasti i loših stvari.

Prema novim istraživanjima, izgleda da njihovi strahovi nisu bili neopravdani. Američki naučnici sa Univerziteta „Kolumbija“ ističu da je prolazak Halejeve komete pre 1.500 godina uzrokovao široko rasprostranjeno propadanje useva i glad.

Kometa je izazvala promenu klime tako što je u atmosferu planete ubacila toliko prašine da je uzrokovala znatno zahlađenje.

To je uslovilo period široko rasprostranjenih suša, propadanja useva i gladi. Naučnici veruju i da su svi ti događaji doveli do toga da čovečanstvo postane podložno oboljevanju od kuge, čije je prvo izbijanje u Evropi zabeleženo između 541. i 542. godine.

Analizirajući grenlandski led velika količina svemirske prašine pronađena je u slojevima leda, koji se formirao između 533. i 544. godine.

„Pronašli smo velike količine svemirske prašine u donjim slojevima leda“, kaže vođa istraživanja Dalas Abot za Live Science.

Istraživači smatraju da prašina potiče iz meteorskih rojeva Eta Akvarida.

Ovoliki sloj prašine doveo je do perioda zahlađenja 533. godine, a verovatno je ovaj kosmički događaj izazvao globalni period zamračenja od 536. godine, tokom kojeg je temperatura pala za tri stepena Celzijusa.