Usled zagrevanja svi postajemo patuljci!

Vrela leta i topljenje polarnog leda samo su neke od posledica globalnog zagrevanja, piše Hafington post.

Patuljasti rast životinja i ljudi biće posledica naglog skoka temperature, tvrde istraživači sa Univerziteta u Mičigenu.

Tokom poslednja dva perioda globalnog zagrevanja sisari su se znatno smanjili, pokazalo je istraživanje, a naučnici veruju da bi se moglo ponoviti.

Naučnici su i ranije znali da su sisari poput konja i jelena postali mnogo manji tokom perioda globalnog zagrevanja, koji se dogodio pre oko 55 miliona godina, kada su temperature skočile za šest stepeni.

Istraživač sa Univerziteta u Mičigenu Filip Gingerič sada je otkrio da je do patuljastog rasta došlo i tokom drugog perioda globalnog zagrevanja, pre oko 53 miliona godina.

„Činjenica da se to dogodilo dvaput povećava naše uverenje da smo otkrili uzrok i posledicu - jedan zanimljiv odgovor na globalno zagrevanje u prošlosti bilo je smanjenje tela sisara“, kaže Gingerič.

Naučnici veruju da je smanjenje tela evolucijski odgovor sisara na globalno zagrevanje.

Zahvaljujući tom otkriću, moguće je predvideti da će to biti posledica i zagrevanja koje se sada dešava.

Kraći period globalnog zagrevanja, označen kao "ETM2", trajao je 80 do 100 hiljada godina.

Fosili zuba i vilica iz tog perioda pokazuju da je došlo do drastičnog smanjenja tela tih životinja. Ipak, smanjenje je bilo manje radikalno nego tokom prvog perioda globalnog zagrevanja, označenog kao "PETM".

Primera radi, istraživanje je pokazalo da su rani konji, koji su bili veličine malog psa, tokom "ETM2" doživeli smanjenje tela za 19 odsto.

Ista ta linija konja tokom "PETM" smanjila se za čak 30 odsto. Po završetku oba perioda životinje su se opet povećale.

„Stepen patuljastog rasta sisara zavisi od trajanja hipertermalnog događaja", objašnjava Ebigejl Dambrozija sa  Univerziteta Novog Hempšira.

Paralele između prošlog i današnjeg zagrevanja daju istraživanju veliki značaj.

„Ako bolje razumemo odnos veličine tela sisara i globalnog zagrevanja u prošlosti, moći ćemo da shvatimo šta će nam se desiti u budućnosti“, navodi Vil Klaj sa Univerziteta Novog Hempšira.