Vokaloidi, japanske megazvezde

Hacune Miku je toliko popularna da se njen lik pojavljuje u stripovima, crtanim filmovima, kompjuterskim igricama i na nizu proizvoda kao što su školski pribor i igračke.

Štaviše, ova tinejdžerka sa kikama dugim gotovo do zemlje, imala je i ponudu da postane reklamno lice preidizborne kampanje 2010. godine, a ploča sa crtežima koji je prikazuju u raznim kostimima pričvršćena je za jedan od japanskih satelita i lansirana u orbitu.

Ovo verovatno i nije tako čudno kada se zna da ova mlada pevačica iza sebe ima mnoštvo solističkih koncerata od kojih je jedan privukao 20.000 ljudi, te da su njene numere na internetu videli milioni ljudi.

Jedino što je zaista neobično kada je u pitanju ova pop diva jeste to što ona zapravo i ne postoji. Ili bar ne u realnom svetu. Jer, Hacune Miku je vokaloid, veštački sintetizovani vokal kojem je animacijom pridodato telo u obliku dugonoge tinejdžerke.

Sve ostalo je pravo i stvarno postoji: muzičari iz benda koji je prati, njihova svirka, glasno odobravanje i navijanje obožavalaca na tribinama sportskih i koncertnih dvorana, kojima, izgleda, ni najmanje ne smeta to što je Hacune crtani lik projektovan na providni ekran na bini.

Hacune Miku je najpopularniji od vokaloida, virtuelnih vokalnih izvođača, koji se u Japanu u poslednjih pet godina sve više pojavljuju zahvaljujući razvoju softvera za sintetizovanje ljudskog glasa, ali umnogome i zahvaljujući upravo uspehu koji je ona postigla. 

Takođe, Hacune objedinjuje sve među mlađim Japancima popularne elemente domaće pop kulture i predstavlja otelotvorenje ukusa koji japanski mediji diktiraju u poslednjih nekoliko decenija: ritmične pesmice lakih nota, animaciju, futurizam i kontroverzni tip seksepila koji predstavlja spoj dečje nevinosti u licu, izrazito kratke suknje i visokih štikli.

Ljubav prema tehnologiji i virtuelnom svetu u Japanu odavno postoji i ona se ogleda u velikoj prisnosti kojom se Japanci odnose prema robotima, njihovoj privrženosti stripovima i crtaćima, te stalnom zanimanju za zabavne parkove poput Diznilenda i klubove koji su dizajnirani tako da pruže iluziju boravka u nekoj vrsti fantastičnog sveta.

To je plodno tlo na kojem je, u sociološkom smislu, teren za prihvatanje vokaloida bio pripremljen već 2007. godine kada se u režiji studija Kripton Fjučer Medija pojavio lik Hacune Miku.

I noviji vokaloidi su listom žene futurističkog izgleda, a neke od njih se, poput junaka naučnofantastičnih crtaća pojavljuju sa oružjem u rukama.

Iako je softver za sintezu ljudskog glasa „Vokaloid" postao deo estrade i popularne zabave, jer ga pored muzičkih kuća i njihovih vokaloida upotrebljava dosta običnih korisnika koji uživaju u kombinovanju najrazličitijih melodija sa tekstom koji su sami sastavili, originalno je bio namenjen, te danas nalazi primenu u kibernetici. Zahvaljujući njemu, roboti koji pevaju postali su stvarnost u Japanu.      

Početak „Jamahinog" projekta za sintetizovanje ljudskog glasa naišao je, međutim, na hladan prijem kod muzičkih profesionalaca koji su listom odbijali da pozajme svoj glas za razvoj „Vokaloida", strahujući da bi njihove pesme i muzički nosači mogli postati suvišni ako fanovi dobiju priliku da po svom nahođenju prave kompozicije koristeći njihov glas. 

Iako je postojalo uverenje da takav softver može eventualno doneti korist profesionalnim pevačima u smislu očuvanja njihovog glasa, jer bi snimanje glasa u trenutku kada je zdrav i njegova kasnija rekombinacija i sinteza putem kompjutera omogućili pevačima da i u vreme kada su prehlađeni ili su iz nekog drugog razloga izgubili snagu glasa nastave da rade.

Ipak, u muzičkim krugovima preovladalo je mišljenje da bi potencijalna ekonomska šteta bila prevelika, pa niko od kontaktiranih japanskih pevača nije odgovorio pozitivno na zahtev „Jamahe". Tako je proizvođač muzičkih instrumenata i motora sa sedištem u gradiću Ivata za pomoć morao da se obrati glumcima koji pozajmljuju svoj glas crtanim likovima i rade sinhronizaciju stranih filmova na japanski jezik.

Glas jedne takve glumice sada se koristi za nastupe Hacune Miku.