Vučić: Radimo na diverzifikaciji snabdevanja gasom, komplikuje se situacija u vezi sa posetom Lavrova

Aleksandar Vučić je istakao da je istina da se ne može preživeti bez isporuka gasa. „Uvek smo bili stopostotno zavisni od ruskog gasa. Ima i drugih zemalja EU koje su u istom položaju. Mi radimo na diverzifikaciji našeg snabdevanja", dodao je Vučić odgovarajući na pitanje o novom gasnom aranžmanu sa Rusijom.

Vučić je preneo da je, upravo na Globseku, razgovarao sa potpredsednikom Evropske komisije za međuinstitucionalne odnose i strateško predviđanje Marošem Ševčovičem, o pravljenju zajedničke strategije o dobijanju gasa iz gasovoda TAP i TANAP.

U tom kontekstu je naglasio da je važno da se izgradi gasni interkonektor između Bugarske i Srbije, kao i Severne Makedonije i Srbije.

"Tek tada možemo da diverzifikujemo snabdevanje. To će nam pružiti mogućnost da dobijamo i drugi gas. Moramo da preživimo i delujemo racionalno. Znam da to trenutno niko ne želi da čuje. Imamo trenutno histeriju tokom koje svi govore isto, pa je teško voditi racionalne razgovore", naglasio je Vučić.

"Sumnjam da će Bugarska dobiti dovoljno TNG-a od SAD"

Vučić je skrenuo pažnju da na jugoistoku Evrope postoje Srbija, Mađarska koje se snabdevaju ruskim gasom, dodavši da se nada da će Bugarska uspeti da dobije dovoljno tečnog naftnog gasa, kao što je obećano iz Vašingtona, ali je izneo i određenu sumnju da će to biti moguće.

„Nema sumnje da tu nema dovoljno gasa za nas. Pre šest godina sam išao u Baku i razgovarao sa Ilhanom Alijevim (predsednik Azerbejdžana), ali oni nisu mogli da nam obezbede dovoljne količine. Sada trošimo tri puta više nego ranije, a potrošnja stalno raste, ukazao je Vučić.

Prema njegovim rečima preko TAP-a I TANAP-a, od planiranih deset milijardi kubika, bi mogle određene količine da dobije Srbija.

Vučić je istakao da je glavni strateški cilj Srbije da postane članica EU.

Na tom putu, kaže, postoje specifične stvari koje treba da reši Srbija, među kojima je i KiM, pitanje na koje Beograd gleda drugačije od pojedinih članica EU.

Upitan za govor u Skupštini povodom polaganja zakletve za drugi mandat na mestu predsednika Srbije, Vučić je ukazao da je govorio o potrebi postizanja kompromisa sa Prištinom i da je to bitno za put ka članstvu u EU.

O uticaju rata u Ukrajini na izbore

Na pitanje o izborima u Srbiji, uticaju odnosa Srbije i Rusije i ukrajinske krize na njihov ishod, ali i zašto je Beograd i dalje saveznik Moskve, Vučić je rekao da mu takvo pitanje pruža priliku da kaže istinu.

"Mislim da su građani na izborima govorili kako su želeli", rekao je Vučić.

Konstatovao je da njegova stranka jeste ostvarila lošiji rezultat nego na prethodnim izborima, ostvarivši 43 odsto glasova, ali i ukazao da je prva sledeća snaga osvojila 12-13 odsto, dok su desno orijentisane stranke dobile veliku podršku, upravo zbog rusko-ukrajinskog sukoba.

Vučić je rekao da je Srbija reagovala na odgovoran način u vezi sa krizom u Ukrajini, a da je mnogo glasača bilo ljuto jer je zemlja u Generalnoj skupštini UN glasala protiv ruske agresije na Ukrajinu.

To, pojasnio je, nije zato što Srbi imaju nešto protiv Ukrajinaca, naprotiv, smatramo ih pravim prijateljima, već zato što se sećaju šta se Srbiji desilo 1999. godine.

"Tada je Srbija bombardovana od strane 19 NATO zemalja, i nije se vodilo računa o njenom teritorijalnom integritetu. Danas o tome slušamo svaki dan, ali tada se o teritorijalnom integritetu Srbije nije vodilo računa. Izvinite što sam otvoren", rekao je Vučić.

Dodao je da Srbija i Rusija imaju tradicionalno dobre odnose, koje nije uvek lako objasniti, ali je naškodilo stranci koju vodi u izbornom danu.

Veruje, kaže, istovremeno treba da delujemo pragmatično, da idemo ka EU, što je, kaže, i naglasio u svojim obraćanjima.

"Srbija ne želi da izgubi podršku Rusije u vezi sa KiM"

Vučić je rekao da Srbija nije saveznik Rusije, osudila je politički, jasno ono što se dešava u Ukrajini, ali nije uvela sankcije Rusiji.

Ukazao je da se mora razumeti politička situacija, jer je Srbija uvek imala podršku Rusije i Kine po pitanju Kosova i Metohije, i ne želi da izgubi tu vrstu podrške.

Dodao je da oko 42 odsto Srba misli da je pogrešan rat u Ukrajini, ali 76 odsto njih je protiv sankcija Rusiji.

"Politički, pravno gledano, ponašamo se principijelno, jer Srbija je uvek na strani ukrajinskog teritorijalnog integriteta, ali pitam ponovo zašto su danas svi koji su glasni u očuvanju teritorijalnog integriteta Ukrajine, nisu to činili tako i 1999. godine", rekao je Vučić.

Dodao je da je Srbija uvek pomagala, donirala novac, medicinsku pomoć, skoro tri miliona evra, uz humanitarnu pomoć.

Najavio je i da će sutra posetiti ukrajinske izbeglice u Srbiji, blizu Vranja, kojima država mnogo pomaže.

Nećemo biti deo rata u Ukrajini, jer to ne želimo, rekao je Vučić.

"Ne očekujem velike odluke o Zapadnom Balkanu u junu, već u decembru"

Prema rečima Vučića, na predstojećem samitu EU-Zapadni Balkan, koji se održava 23. juna, ne očekuje da će biti donete značajne odluke u vezi sa ubrzanjem evropskih integracija već na sledećem skupu u decembru i da pre svega misli na odluke Brisela, Pariza i Berlina.

Poručio je, na panelu "Srbija i EU: Strateško partnerstvo za budućnost", da zemlje članice EU i Brisel treba da pokažu odlučnost i kažu da li zaista računaju na zemlje sa Zapadnog Balkana ili ne.

Na pitanje novinara britanskog Ekonomista Tima Džude da li će Srbija i zemlje u regionu iskoristiti ovu situaciju, kao što su to uradile Ukrajina i Moldavija, da ubrzaju proces evropskih integracija Vučić je rekao da mogu možda da mu se smeju, ali da on kao politički veteran može da kaže da je dobro naučio političke lekcije po tom pitanju.

"Kada idemo u Brisel, a idemo često, ko god da je sa Zapadnog Balkana, nije bitno koje su zemlje Zapadnog Balkana – iste su poruke – da moramo da ubrzamo proces integracije i da treba da iskoristimo tu i tu mogućnost. Ali, ljudi su siti više tih priča koje slušaju već 10 ili 15 godina, jer se ništa ne dešava".

Ipak, istakao je da sada očekuje da se nešto promeni, kao i da Srbija zna dobro svoje obaveze.

Moramo mnogo još da uradimo po pitanju vladavine prava, demokratije, medija i drugih pitanja i da treba da se postigne vrsta kompromisa između Beograda i Prištine pre nego što uđemo u EU, rekao je Vučić.

"Ali, moramo da vidimo i da su zemlje EU za to, da li zaista računate na nas ili ne. Ako je odgovor da, mi ćemo ubrzati reforme i nadam se da bi to moglo da se desi", naveo je Vučić.
Kaže da bi Ukrajina i Moldavija mogle da dobiju sada dobre odluke od EU, ali da je skeptičan kada je reč o Severnoj Makedoniji i Albaniji.

Takođe ističe da se sigurno ništa neće desiti ni po pitanju Srbije i Crne Gore, ali da polaže velike nade za decembar kada će biti naredni samit.

Vučić kaže da će tada biti i mnogo jasnija situacija u Evropi nego što je sada i da očekuje velike odluke Brisela, Pariza i Berlina.

"Mir u Ukrajini, što je pre moguće"

Na panelu u Bratislavi Vučić je napomenuo da nam je potreban mir u Ukrajini, što je pre moguće.

Na konstataciju moderatora panela "Srbija i EU: Strateško partnerstvo za budućnost", da lideri pojedinih zemalja pozivaju na totalnu pobedu Ukrajine, dok drugi insistiraju na pregovorima, Vučić je rekao da neki ne očekuju totalnu pobedu Ukrajine, već totalni poraz druge strane, što je razlika.

"Ne verujem u totalnu pobedu i totalni poraz, treba nam mir, što je pre moguće", naglasio je predsednik Srbije.

Kako je rekao, u miru možete da "porazite" druge mnogo lakše nego vojno, dodajući da nema smisla da se rat nastavlja, da ljudi ginu.

"Možemo da razgovaramo, filozofski, kod hiljade ljudi gine na dnevnoj osnovi. Verujem da nam je mir neophodan što pre, a onda rešavajte probleme u narednih 20, 50 godina… Jedan dan znači mnogo, to je hiljadu preživelih", rekao je Vučić.

Mir je jedino rešenje, najvažnija stvar koju moramo da obezbedimo što brže, ponovio je i dodao da je to rekao i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu kada su razgovarali pre nekoliko dana.

Kaže da je i Putin rekao da je on uvek bio za mir, ali da će ispuniti svoje ciljeve.

Dodao je da je sa Putinom pre svega pričao o drugim stvarima, koje su važne za Srbiju, koja je mala zemlja, dok postoje mnogo veći, koji mogu da utiču na ruskog predsednika.