Страх од зиме активирао и старе димоводе, никада више посла за оџачаре

Страх од енергетске кризе изазвао је, између осталог и повећану потражњу за димничарима.

С друге стране, опасности које долазе од некоришћених и нарочито неочишћених димњака су многобројне - од ситуација где дим кроз напуклину у димњаку улази у стамбени простор до врло могућих, тзв. самозапаљења која се врло лако шире.

Последице су такође многобројне - и по здравље и живот људи, и по имовину.

"Ове године, почев од септембра, потражња за димничарима је неколико пута увећана у односу претходну, и све прошле године. Ударни талас је био у претходна два месеца, добијали смо захтеве за чишћење ложишта и димовода који нису коришћени претходних 40-50 година, али позиви и даље стижу - а нас је и даље веома мало. Слична ситуација је у целој Србији", рекао је за Радио Београд 1, Ненад Митровић, менаџер комуналног предузећа "Еко дим".

Иако димничари редовно, сваке године, апелују да ложишта и димоводе треба стално одржавати, баш  због ванредних ситуација, сад су се нашли у ситуацији да скоро не могу да одговоре на све позиве.

Грађани, осим што нису користили димњаке за грејање, јер су били прикључени на даљинске системе грејања, ова места су често користили да ту сместе неке друге инсталације, или су их остављали урушене и са неким другим оштећењима.

Последица тога је, каже Митровић, да сада, често, пре него што димничари крену са чишћењем, грађани морају да издвоје новац и за неке друге, преходне санације и радове.

Често, грађани се одлучују да сами очисте димњаке, што опет, доводи до ситуација у којима,  морају да интервенишу и димничари и неки други мајстори, како би из одвода за дим, извадили заглављене четке, крпе и разне друге предмете. А то кошта много више него да су редовно позивали димничаре. Када је реч о новоградњи, ситуација није много боља.

"Нажалост, постојале су рупе у прописима, последњих година је отворена могућност да се изврда постављање димњака у објекте, али се надамо да ће се то поправити, макар због ове кризе. Димњаци су битни за сваку зграду, није битно да ли ће се користити, него је битно да постоји могућност за  коришћење и алтернативно грејање, тако да верујем да ће од сада вероватно, сваки објекат имати димњак", рекао је Митровић.

Уз повећан обим посла, проблем је и смањен број људи који се одлучују за овај занат. Млади, и иначе окренути неким другим, модерним занимањима, и кад би хтели да уче за димничара - не могу: не постоји средња школа у којој би се стицала знања неопходна за ово занимање.

Обуке се, и теоријске и практичне, обављају интерно, у оквиру димничарских удружења и предузећа.

Чишћење димњака, у Београду, кошта од 3.000 до 4.000 динара. А димничари, каже саговорник Радио Београда 1 - и даље доносе срећу и буде позитивне емоције, свима који их сретну: довољно је ухватити се за дугме, или потапшати димничара по рамену.