Ко ће управљати возовима у Србији – само једна школа за машиновође, неки отишли у Немачку

На врху листе дефицитарних занимања годинама су возачи и камиона и аутобуса. Како би се надоместио мањак радне снаге, све чешће су за воланом странци.

Да ли би такву слику могли да виде и путници у возовима – није извесно, али судећи по интересовању за смер техничар вуче, врло је могуће.

"Ове године је у смер техничар вуче уписано укупно 36 ученика, они су распоређени у два одељења, по 18 ученика. Дозвољено нам је 60 ученика максимално, али није било интересовања за више од 36 места", наводи Златко Радосављевић, директор Железничко-техничке школе у Београду.

Осим техничара вуче – машиновође – та школа образује још неколико образовних профила у области железничког саобраћаја. То су отправник возова, транспортни техничар – особа која уговора све вожње, техничари управљања, техничари безбедности.

Некада су постојали и људи који су одржавали контактну мрежу и пругу, али су због малог интересовања ученика сви ти смерови мање или више угашени, каже директор школе. 

Процена: Неколико десетина машиновођа отишло у Немачку 

Било је интересовања послодаваца – потврђују подаци Националне службе за запошљавање. Све је мање машиновођа на евиденцији незапослених.

Међутим, нема званичних података колико је њих чекајући посао отишло у Немачку. Процене су да је у земљу премрежену са више од 33.000 километара пруге отишло неколико десетина тек свршених ђака, и исто толико искусних машиновођа.

Тамошње тржиште тражи их још – актуелно је више од 2.000 огласа за посао машиновође.

"Њима се нуде плате између 1.500 и 2.500 евра, а у појединим огласима се чак обећавају плате од 3.250 евра, укључјујући све бенефиције. То су за машиновође овде изузетно велике плате будући да многи од њих одлазе у суседну Швајцарску у којој су плате дупло веће", објашњава дописник РТС-а из Немачке Ненад Радичевић.

Железничко-техничка школа неколико година уназад сарађује са једном немачком компанијом. Према речима директора, та сарадња не подразумева да ђаци по завршетку школовања аутоматски одлазе у Немачку.

"Сарадња је подразумевала да ученици у току школовања могу да посете просторије те немачке фирме, односно да имају неких привилегија – да могу да уче немачки језик док су код нас и ако желе могу да иду да раде за ту немачку фирму, наравно после обуке у Немачкој. Међутим, јако мали број ученика је био уопште заинтересован да одмах после школе одлази у Немачку", тврди директор Златко Радосављевић.

Какви су планови за запошљавање нових кадрова 

У предузећу "Србијавоз" тренутно је запослено 465 машиновођа, чија је просечна старост 41 година. У превозу теретног саобраћаја, у фирми "Србијакарго" је запослено 466 машиновођа, 50 машиновођа на маневри и 49 помоћника машиновође. 

Да машиновође задрже на српским шинама, у та два предузећа најављују боље услове рада и куповину нових возова. Неопходни су им нови кадрови јер у наредних пет година у пензију иде стотинак машиновођа.

Зато је са Железничком школом у Београду и успостављено дуално образовање. Планирано је и стипендирање ученика.

"То значи да ће паралелно са студијама машиновође имати прилику и да раде у 'Србијавозу' и на тај начин имају практична знања када свог првог радног дана ступе на дужност. Из свих региона по србији одређен број деце ће имати стипендију да могу да трошак свог школовања умање стипендијом србијавоза и самим тим ћемо подићи ниво интересовања", наводи Иван Булајић, в. д. директора "Србијавоза".

Интересовање не јењава ни за мајсторима који би поправљали пругу и одржавали возове. Њих је, међутим, све мање јер су школе које су годинама образовале тај кадар укинуле смерове јер није било довољно ђака.