Ваздух, реке и земљиште у Србији прекомерно загађени – прецизни подаци ускоро на локалу

Прецизне податке о изворима загађења имаће Ваљево, Осечина, Нови Сад, Крагујевац, Суботица, Врбас, Нова Варош, Пријепоље, Кладово, Бор, Врање, Лесковац, Пирот, Ниш, и Чачак.

Надлежне локалне институције моћи ће да доносе планове и мере како би се спречило и смањило загађење животне средине.

"Моћи ћемо да пратимо емисије у ваздух, емисије у водe, емисије у тло, генерисање отпада, и што је јако важно да имамо евиденцију свих загађивача", истиче др Тамара Перуновић Ђулић, помоћница директора Агенције за заштиту животне средине.

Према њеним речима, та обавеза постоји десет година, али је "мали број локалних самоуправа успоставио неку форму локалног регистра извора загађивања".

Подаци о локалним изворима загађивања биће доступни и широј јавности на једном месту, у оквиру Националног регистра извора загађивања. 

"Без података не можемо да доносимо одлуке. Ако не знамо какво је стање: колико су нам загађене реке, какво нам је земљиште, ваздух, онда не можемо ни да одлучујемо које су даље мере које ће бити примењене", указује Сања Аризоновић из УНДП-а. 

До краја године сви градови у Србији требало би да имају регистре загађивача. 

"Мониторинг се врши да би обезбедио доносиоцима одлука могућност да провере колико њихове одлуке и законодавство које се доноси побољшава живот грађана, смањује угрожавање њиховог здравља", истиче Дејан Лекић, Национална еколошка асоцијација. 

Агенција за заштиту животне средине води регистар где су већ пописани највећи загађивачи.

Двеста двадесет седам великих индустријских постројења у обавези су да сами мере емисије загађујућих материја у ваздух, воду и земљиште, као и да достављају податке Националном регистру једном годишње. 

За сада су изузетно ретки примери да је неко кажњен због испуштања отровних материја у животну средину.