Док га Медитеранци лако уче, Енглезима је српски језик ноћна мора

Откако је Карлос Франко, Мексиканац који живи у Београду тек пет година, заблистао у „Слагалици“ одличним познавањем и српског језика и наше историје и културе, многи су се питали ко су странци који се одлучују да уче наш језик.

Знамо да je српски језик један од најтежих језика, нарочито када је граматика у питању. Само ћирилично писмо је специфично и многим странцима који желе да науче српски задаје доста проблема, као и падежи и изговарање речи које садрже гласове ћ, ч, џ, ш, љ или њ. Ипак, иако некима задаје доста главобоље, многи странци заволе наш језик, а када се нешто воли, лакше се и учи.

Карлос Франко, Мексиканац који у престоници Србије живи већ пет година, одлично барата српским, па је због доброг познавања наше историје и културе, недавно заблистао у квизу Слагалица. Без проблема је одговарао на питања из граматике српског језика, а показао је и завидно познавање спорта, чак и наше привреде, у играма Најдужа реч, Спојнице и Асоцијације.

„Језик сам учио овде, са другарима, у кафани, рецимо. Знао сам руски пре. Био сам у Русији на размени студената, тако да сам учио руски и то ми је много помогло да бих научио српски“, признаје Карлос тајну свога успеха.

Италијанима, Шпанцима и Русима учење нашег језика иде лакше, док Енглезима представља, како они кажу, „ноћну мору“. Најтеже речи за памћење су им оне које се исто пишу и изговарају, а имају различито значење, што их додатно збуњује. Кинезима, Јапанцима и Корејцима наша фонетика изгледа веома чудно, често их доста намучи, али их никада не обесхрабри.

„Ти студенти су екстремно вредни, екстремно пожртвовани и, у суштини, имају добре резултате. Најспонтанији, да кажемо, у учењу језика су Медитеранци, дакле, Италијани, Шпанци, Португалци. То су људи који су комуникативни и који врло брзо, заправо 'хватају' језик, али такође, са одређеном задршком приступају учењу озбиљне граматике“, наводи Никица Стрижак, професор Филолошког факултета у Београду.

Уз доброг професора, одговарајућу литературу, дружење са пријатељима којима је српски матерњи језик – успех је загарантован. Стрпљење и воља су веома важни, као и постављање циљева у старту. Иако кажу да је тежак, странцима је наш језик леп, звучан и течан.

Много је поузданије учити језик уз ментора, али има и оних који мисле да ће српски најбоље научити у свакодневном контакту са људима.

„Ниједан факултет, ниједан професор, неће ти дати оно што ти мораш сам да научиш. Значи, буквално, уколико желиш тај језик да савладаш мораш телефон да подесиш на тај језик, да пратиш друштвене мреже, културу... Значи, сам да желиш ту своју љубав да појачаш. Од првог дана како сам на табли видела кредом написано оно, Вук Стефановић Караџић, па све те хијероглифе, пошто се ипак ћирилица разликује, некако од првог дана ми је све легло. И језик, и темпо, и менталитет, култура...“, наглашава Марија Мазур, студенткиња српског језика.

У редовном програму Центра за српски језик на Филолошком факултету годишње се упише око 120 студената. Највише их је из Кине, скандинавских или словенских земаља, Италије, Шпаније, Немачке, а најмање из Јужне Америке. Неки долазе у оквиру европске или ваневропске размене, а неки желе да науче наш језик јер из различитих разлога живе у Србији.

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво