Игра материје и духа - Миланка Берберовић

Интересовања за уметност у широком смислу те речи, љубав према ликовном исказу, књизи, писаној речи, музици, искрена радост посвећена животу, његовом богатству и чарима уз обимну енергију и ентузијазам, сусрећу се у личности Миланке Берберовић на заиста особен начин. За њу је уметност лепота, радост и мука коју треба одживети. То осећање видно у целокупној њеној делатности посвећеној позоришту, костимографији, педагогији и разазнаје се као доследност која је заправо израз дуалности саткане од суптилног осећања за ликовно које прелива у нешто сасвим конкретно, прецизно - урађен костим створен управо у тачки хармонизације та два одвојена а опет свепрожимајућа света. Њена изложбена активност одвија се упоредо са радом у позоришту. Излаже цртеже, костимографске слике и сценски костиме, односно ликовност са сцене која у просторима галерија добија другачије значење, а на посматрача делује лакоћом и пуноћом цртежа, бојама, облицима, детаљима. На цртежима се види јасна релација са представама о којима је реч али су они и подстицајни, јер изазивају потпуно ново осећање ликовне целине сама за себе.

Управо на линији разазнавања вишеслојног богатства и бројних изазова при конструкцији једног костима, уприличена је изложба Игра материје и духа, чија је идеја обогаћење костима детаљима, накитом. Миланка Берберовић, с обзиром на то да је увек у потрази за ликовним изазовима и концептима, срела се са стакленим објектима уметника Александра Лукића и уочила интригантан потенцијал који је и резултирао сарадњом. Откривена је нова игра, комбинација костима и стакленог накита. Ослоњени на већ постојећа уникатна решења у различитим техникама обраде стакла ,кренули су да истражују стварајући посебне визуелне доживљаје. Дошли су до граница уметнички обликованог употребног предмета једног значења која се на једном нивоу унеколико брише, а накит, најразличитијих боја и облика, добија утемељену ликовну потку и пуније значење.

Од првих уникатних предмета - објеката Александра Лукића реализованих у стаклу до накита обликованог техником фузионисаног стакла, позлате, посребљавања и филигранског лемљења пређен је пут маштања и истраживања. Нове занимљиве и привлачне форме прилагођене су потребама сценског костима па и захтевима савремене моде и укуса.

Накит као украс, као хир, као игра стварања, као допуна одеће, као сама одећа, од Египћана и Римљана који почињу да га обликују, изазовном лепотом ушао је на велика врата и у живот савременог света! Сачињен од специфичног стародревног материјала, обликован под сигурним оком уметника и реализован технички уникатно и перфектно, привлачи својим тактилним и ликовним вредностима али и доприноси целовитости костимографског стилског израза.

Од прве заједничке колекције приказане у Eтнографском музеју у Београду, затим у Решицама ( Румунија ), потом изложби у градовима Србије, до престижне изложбе у светски познатој галерији Смитсонијан музеја у Вашингтону, аутори Берберовић и Лукић, баве се метаморфозом стаклених објеката који их инспиришу на стварање нечег новог, другачијег. Теме којима се Лукић у својим радовима бавио као што су: Вода, На таласу ветра, Струне, Нектар богова у заједничкој стваралачкој игри откривања осећања, мисли, идеја, преобликују се у јединствен накит, као саставни део Берберовићкиних костимографских призора разноликих целина: српског средњовековног костима (Јефимијине златне нити, Пропаст царства српског),времена римског царства (Сунце над Сенеком) или опера Ђузепа Вердија (Арила, Набуко, Аида, Јованка Орлеанка).

БЕРБЕРОВИЋ МИЛАНКА,  костимограф,  професор емеритус Универзитета уметности у Београду,  (Шабац, 1.2. 1942)

Дипломирала 1966. године Сценски костим на Академији примењених уметности у Београду. У Београдском драмском позоришту ангажована између 1966 - 1982. године . Од 1997. у звању редован професор на Одсеку костим - Атеље сценски костим. Од 2000-2004. декан ФПУ. Као гостујући професор сарађивала са универзитетима уметности у САД. Од 1996. члан је УЛУПУДС-а. Учествовала на више од 170 колективних изложба у земљи и иностранству, приредила више од 20 самосталних изложби у Београду, Шапцу, Новом Саду, Загребу, Блумингтону, Вашингтону, Детроиту. Добитник је више од 30 награда, признања и похвала: Награде за костимографију на Сусретима позоришта Србије Јоаким Вујић, 1983, 1995; Велика Мајска награда УЛУПУДС-а, 1989; Велика награда Србије за примењену уметност и дизајн 1991, 1992; Награда Октобарског салона за позоришни костим, 1993; Звање истакнутог уметника, 1996; Награда за животно дело, 2005; Највише универзитетско звање професор емеритус стекла 2009; Стауета Јоаким Вујић 2020.

Аутор је бројних текстова за књиге, позоришне програме и каталоге... Реализовала је стотине илустрација за књиге. Бави се савременим и сценским костимом, сценографијом, илустрацијом, сликарством, урадила је преко 200 костимографија за позоришне представе: Госпођа Министарка, 1978; Сумњиво лице, 1973; Версела удовица, 1979; Просјачка опера, 1983; Набуко, 1987; Атила, 1987; Чаробна фрула, 1994; Аида, 1990; Укроћену горопад, 1993; Карађорђе, 1995; Тајни брак, 1999; Трубадур, 2002; Хофманове приче, 2005; Женидба, 2005; Кањош Мацедоновић, 2006; Мадам Батерфлај, 2007; Таленти и обожаваоци, 2008. и In hoc Signo 2013. др. 

Овде можете погледати/преузети каталог изложбе.