Атлантида - запис живота у камену, изложба скулптура Ратка Вулановића

Ратко Вулановић се појављује у нашој савременој уметности као изузетна личност по својој посвећености камену као материјалу и камену као бићу мајдана. Камен са којим Ратко Вулановић ради је гранит и љути камен из херцеговачких и црногорских планина. Он је вечан, успешно се одупире времену, свему одолева... То је материјал од кога је, највероватније, и сам делимично саткан.

Када је речено да је Вулановићева скулптура светског значаја, није то речено олако и само поводом ове изложбе, речено је то у контексту целовитости његове личности и његовог дела. Ако се подсетимо његових излагачких приредби на отвореном простору: "Камени град" испред тврђаве у Будви, "Камени свет" у Никшићу, "Камени пропилеји" на улазу у Аду, богате изложбе алуминијских мега-ансамбала дуж Кнез Михаилове у Београду и Подгорици, "Мегалополиса" од пре четири године опет у УЛУС-овој галерији, па видимо да је реч о монументалној скулптури без премца у нашој средини.

Тамо где је београдска Ада, засењује ред огромног камења поређаног нечијом руком. Раткове камене скулптуре подсећају на Стоунхенџ - праисторијски споменик из неолита и бронзаног доба који се налази на југу Енглеске, киклопске стене, Колоса са Родоса, aсирске кентауре и древне градове, буде осећаје на сусрете са Бијелићевим сликама. Његова уметност је необична и упечатљива колико и он сам. Свака његова скулптура својом конструкционом сложеношћу, делује монументално и збуњује посматрача колико и њен творац. Ма колико једноставна, Вулановићева скулптура нуди сложене визуелне и тактилне сензацијe - кретање светлости по самосталној артикулисаној површини а тиме и протицање времена које мери као пешчани сат.

Оно што је константа и прати све фазе његовог стваралаштва је фасцинантна енергија. Ратко је један од ретких уметника толике продуктивне моћи да би се могло рећи да његово длето успева да прати његову мисао.