Немир духовних прозираја Славољуба Славе Богојевића

Сликарска путања Славољуба - Славе Богојевића (1922-1978.) је била сложена, испрекидана, на махове неизвесна. Окушао се у различитим темама, разноликим стилским усмерењима и техникама. На почетку прихваћен поетски реализам настојао је да занемари, одајући предност потезима ширих а уопштених површина, видних у Акту дечака и Сунцокретима, излаганој и хваљеној, Девојчици с лутком... Успостављена, плава боја чедности и мрки тон стрепње, постали су симбол знатног дела радова.

Ближи колористички истанчаном складу Недељка Гвозденовића, него плаховитој експресији Зоре Петровић (код којих је окончао студије), Богојевић се утапао у традицију београдског сликарства. Убрзо је постао члан Једанаесторице и новосадске групе Шесторица. Временом је брзо ширио тематски круг. Успешно се дотицао портрета и мртве природе, ведута, потом, пејзажа, манастира, мотива из религије, митологије и по неког цвећа.

У портретима је испољио сетно расположење, док је у другом делу слика, нешто снажнијим потезима, настојао да досегне драматичнију атмосферу. Залазио је и у поље илузија и снова, у домен фантастичних и симболичких визија. Цртеже, којих се тада дотицао, одликују лака и лепршава сагласја. Површину је гребао иглом и ножем, остављајући токове загонетних, тананих записа.

Мање је познато да је Слава и писао стихове. Веровао је да се може укинути граница између потеза четком и трага пером, заправо, разделница између боје и речи. То уверење је настојао да уприличи збирком стихова названом, Од - До. Након тога је 1971. у Галерији Графичког колектива, приредио изложбу равничарских предела на стаклу, што је трајала један дан, од подне до поноћи, коју је Стеван Раичковић пропратио стиховима:

"И сав свет је једна слика, наопака, 

Ти доносиш зрно сјаја из свог мрака."

Слава Богојевић је сликао брзо, сваког тренутка, сем у кризама кроз које је пролазио. Све што је радио и урадио, може се сматрати продуктом хтења и потребе да штогод каже о свету којим је прошао, чијим се изазовима предавао без остатка.

Предан духовној константи аутономног казивања, живео је боемски. Тако је умро. Незапажено. Као непознат.

Биографија: 

1922. Рођен у Нишу
1936. Као графичар и илустратор сарађује у листу Мика Миш
1939. Један од најмлађих југословенских пилота и падобранаца
1942. Немци га одводе на принудни рад у Борски рудник
1943. Ради у сликарској радионици Народног позоришта у Београду, коd Јована Бијелића
1951. Завршио Академију ликовних уметности у Београду код Недељка Гвозденовића и Зоре Петровић
1952. Служи војни рок у Куманову
1955. Борави у Паризу
1956. Објављује илустрације у Инвлидском листу
1957. Са Слободаном Марковићем путује и слика по Војводини
1969. Издао књигу песама "Од-до"
1970. Постаје члан Ладе
1976. Живи и ствара у Атини
1978. Умире у Београду

Овде можете погледати/преузети лифлет изложбе