Одржава се од 14.09. до 15.10.2017.

Ликовни уметници - академици, уметничка збирка САНУ

Поводом 175 година постојања Српска академија наука и уметности јавности представља избор из свог уметничког фонда, овог пута у Галерији РТС од 14. септембра до 15. октобра 2017. Реч је о педесет радова ликовних уметника чланова САНУ од њеног оснивања до данас (међу њима су и дела једног архитекте - Александра Дерока). То су радови који се чувају у Уметничкој збирци и излажу у просторијама зграде САНУ, а о којима се стара Галерија САНУ.

Репрезентативна палата САНУ у Кнез Михаиловој 35 - визуелни симбол Српске академије наука и уметности - доминира центром Београда и једном од најлепших престоничких улица. Саставни део ентеријера али и екстеријера „Дома Академије" чине уметничка дела сакупљана од оснивања Друштва српске словесности 1841. године, а затим током деловања Српског ученог друштва (основаног 1864), као и Српске краљевске академије (основане 1886), која их је наследила и која је после Другог светског рата прво деловала под називом Српска академија наука и потом, од 1960, као Српска академија наука и уметности.

Културни и јавни живот у палати САНУ од њене изградње 1924, када је углавном била намењена издавању како би се од тих прихода финансирала Академијина делатност, до данас готово је једнако интензиван - то је било и остало место културних контаката и размене идеја. Она обухвата библиотеке, изложбене просторе, уметничке атељее, ту се одржавају предавања, концерти, важни скупови и води се културна политика. Ипак, тек по уласку САНУ у сопствену зграду 1952. године намена палате суштински је измењена и она је данас првенствено у функцији делатности интелектуалне елите српске средине.

Услови да Академија у својој палати излаже уметничка дела, она од којих је касније формирана Уметничка збирка САНУ, стекли су се по послератној адаптацији простора за потребе рада САНУ и чување Академијиних фондова. Држава је тада била спремна да административно и финансијски подржи тај важни и давно започети пројекат - формирање Академијине Уметничке збирке.

Уметнички радови, понекад наменски набављани за поједине просторе у згради САНУ, као и репрезентативна дела наших најистакнутијих уметника, изложени су у ентеријерима у којима Академија делује, где се одржавају састанци, остварују научни и уметнички пројекти. Уз бисту Јована Стерије Поповића, једног од оснивача Друштва српске словесности (рад Ристе Стијовића), део ентеријера улазног хола САНУ јесте и алегорија делатности институције - Две музе. Наука и уметност Ђоке Јовановића. Свечану салу красе слике Наука Петра Лубарде и Уметност Мила Милуновића, затим биста првог председника Српске краљевске академије Јосифа Панчића (рад Ђоке Јовановића), као и три витража алегоријске тематике Младена Србиновића. У предворју Свечане сале, уз седам мањих Србиновићевих витража, налазе се скулптуре српских просветитеља и књижевника - Доситеја (рад Петра Убавкића), Вука (рад Ђоке Јовановића) и Његоша (рад Ивана Мештровића).

У сали Председништва изложени су портрети истакнутих академика и добротвора Академије - рељефи Ђоке Јовановића и Петра Убавкића, као и Пупинов портрет, рад Стевана Алексића. Одељење медицинских наука САНУ прикупило је најпотпунију галерију портрета својих чланова. У просторијама Одељења ликовне и музичке уметности налази се готово читав мали музеј који чине репрезентативни радови његових чланова. Поред дела испред Свечане сале и у улазном холу, посетиоци могу да виде и радове академика у салону Академијиног клуба.

У време коначног уобличавања и „озваничења" Уметничке збирке Српске академије наука и уметности, године 1968/1969, колекцију је чинило око деведесет дела. Академијина збирка данас броји око три хиљаде каталошких јединица - то су дела ликовних уметника академика (њих је укупно седамдесет два, али САНУ не поседује радове свих својих чланова), дела других домаћих аутора и, у мањем броју, радови страних уметника.

Дела у Уметничкој збирци омогућују праћење развоја ликовне уметности у Србији, оних токова којима су чланови САНУ давали предност у сфери ликовног израза, као и упознавање са уметницима који су постали академици због тога што су обележили нашу ликовну уметност.

Колекција Уметничке збирке Српске академије наука и уметности хронолошки је омеђена графиком манастира Хопова из средине XVIII века, најстаријим датованим радом, и најновијим делима активних чланова Одељења ликовне и музичке уметности - Владимира Величковића, Светомира Арсића Басаре, Душана Оташевића, Тодора Стевановића, Милице Стевановић, Петра Омчикуса и других - с краја прве и из друге деценије XXI века.

Када је реч о техникама, Уметничка збирка поседује слике - уља, темпере, пастеле - затим цртеже и графике у различитим техникама, скулптуре у бронзи, камену, гипсу и дрвету, радове у комбинованој техници, акварелисане фотографске портрете итд.

Публика је први пут могла да види дела из Академијине Уметничке збирке као поставку у јуну 1982. године у реконструисаном, обновљеном и проширеном простору Галерије САНУ. Од тада се Збирка на изложбама редовно представља јавности.

Овом приликом - поводом 175 година постојања - Српска академија наука и уметности јавности представља избор из свог уметничког фонда. Реч је о педесет радова ликовних уметника чланова САНУ од њеног оснивања до данас (међу њима су и дела једног архитекте - Александра Дерока). То су радови који се чувају у Уметничкој збирци и излажу у просторијама зграде САНУ, а о којима се стара Галерија САНУ.

Поред Академијине колекције уметничких дела, изложба Уметничка збирка САНУ - ликовни уметници академици учиниће приступачним најширој јавности и део репрезентативног ентеријера палате Српске академије наука и уметности, али и самог живота и рада ове значајне институције, која постоји готово два столећа.

Овде можете погледати/преузети каталог изложбе 

број коментара 0 пошаљи коментар