Aleksandar Milosavljević: Pozorišne aktuelnosti

Dijagnoza koju Maja Pelević uspostavlja u svom komadu Testirano na ljudima je surova: uronjeni smo u virtuelnu i viralnu stvarnost u kojoj sami sebe svodimo na puke podražavaoce nekog drugog, nama (uprkos trudu koji ulažemo) sve nedostižnijeg sveta. Praktično, reč je o dva nivoa realnosti: u jednoj smo mi, dok je u onoj drugoj idealna slika nas samih - večno mladih, lepih, zdravih i srećnih, ispunjenih zadovoljstvom zbog uspešne karijere i neopterećenih međuljudskim odnosima. Junaci komada su opsednuti pomodnim programima telesnih vežbi, koje treba da im omoguće večitu mladost i zdravlje; prepuštaju se instrukcijama lajfkoučera stavljajući svoje živote u ruke samozvanih stručnjaka koji će ih, navodno, uputiti u to kako im valja doživljavati svekoliku stvarnost da bi postali i ostali srećni; upuštaju se u kvazi psihoterapijske seanse koje naveliko reklamiraju mediji; neophodni su im trendseteri da bi formirali pogled na svet. Otuda akteri drame nemaju ni lična imena, već su individualizovani pomoću opšte tipizacije - Perfekcionista, Mentorka, Posmatrač, Romantičarka, Avanturista, Realizatorka i Diplomata; dakle, stvarnost kojoj oni pripadaju (i misle da je kreiraju) unapred je određena pojmovima koji pripadaju svetu marketiških opših mesta.

Reditelj Bojan Đorđev je svestan potencijalnih opasnosti i zamki koje stoje pred inscenacijom ovog teksta Maje Pelević, pa je odabrao scenska sredstva koja neće odveć teškim metaforama zatomiti igru, te na taj način rasterećuje dramsku priču nepotrebnih tenzija. On je rešenje pronašao u razigravanju forme rijaliti šoua, u duhovitoj scenskoj nadgradnji materijala koji komad nudi, a predstavu započinje svojevrsnom parafrazom duge uvodne scene iz filma Klimaks Gaspara Noa, plesom koji, baš kao i u filmu, prethodi hororu koji će da usledi, zapaža Aleksandar Milosavljević. I u predstavi je sve što se dešava unutar grupe aktera, baš kao i na početku Klimaksa, još uvek naivno, još na površinu nisu izbile mračne strane onoga što se nahodi u glavnim akterima. Ali, za razliku od filma, u predstavi put do mračne strane ne vodi preko droge i alkohola, već kroz unutrašnju logiku opisanu na početku dramske situacije. Atelje 212 je inscenacijom komada Testirano na ljudima dobio uzbudljivu i provokativnu predstavu, samo naizgled zabavnu, a razigranu na način koji nas upozorava da je najgori od svih svetova, u kojem sada i ovde živimo, ipak samo deo globalnog užasa.

Čitala Biljana Jovanović.
Urednica emisije Tanja Mijović.