Музеј звука

Празник којим се прославља Васкрсење Исуса Христа из мртвих, које се по Новом завету догодило у недељу, три дана након његовог распећа на Голготи, сви верници православне цркве обележавају истог дана. Спада у покретне празнике, чији тачан датум варира од године до године, али се увек прославља у недељу после првог пуног месеца, након пролећне равнодневице, односно јеврејског празника Пасхе. Тачније, многе православне цркве овај празник и називају хришћанском Пасхом, на основу грчке речи која порекло води од хебрејске речи „Песах”, којом је обележаван празник ослобађања Израелићана од египатског ропства. Христово мучеништво и ускрснуће су и хронолошки и симболички везани за овај празник, јер је Тајна вечера, након које је започело његово страдање највероватније била управо оброк којим се прославила Пасха, а симболички Христово ускрснуће представља ново ослобођење, сада од греха и смрти.

У свим православним црквама, овом празнику су посвећени бројни напеви, а на почетку емисије слушаћете ускршње појање грчке православне цркве. Оно започиње пасхалним тропаром „Хрисос анести” који представља уједно и уобичајен поздрав међу грчким хришћанима на тај дан, а који гласи „Христос васкрсе”.

У наставку емисије следе композиције Бугарске православне цркве, у интерпретацији хора „Јован Кукузељ”. Овај ансамбл је име добио по византијском светитељу, певачу и композитору, а славу је стекао изводећи старобугарско црквено појање. Сада ћете најпре чути одломак из Јутарње ускршње службе у трећем гласу, за којим следи тропар посвећен Богородици, а потом и Терирем, успаванка коју је Богородица певала Христу, написана у „калофоном” стилу чији је утемељитељ управо био Јован Кукузељ.

До краја емисије слушаћете ускршње напеве Јерменске апостолске цркве, једне од најстаријих оријентално-православних хришћанских цркви. Јерменска краљевина била је прва држава у којој је хришћанство признато као државна религија, а музика је имала централну улогу у богослужбеним обредима. Певање химни и појање духовних стихова чинило је интегрални део литургијског искуства, у којем су се спајале емоције и хришћанска догма. Аутентично јерменски духовни напеви, названи шаракани, почели су да се појављују још од петог века, а красили су их текстови богати симболиком написани изразито поетским језиком, као и комплексне мелодије. Шаракани су били извођени током различитих делова литургије и у њима су обрађиване различите теме, а музички су били засновани на формулама Октоиха, уз богату употребу мелизама којима су ове мелодије украшаване. Током историје, број шаракана је нарастао на преко 1300, а између осталих компоновале су их истакнуте личности јерменске историје као што су Свети Нерсес Благородни и Комитас Вардапет. Током ускршњих празника, певањем шаракана се стварало свето и медитативно искуство, помоћу богате таписерије звукова и значења који су помагали верницима да се боље повежу са својим веровањима.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић