"Између трубе и тишине", изложба дела ратних сликара 1912 - 1918

У обимном тексту каталога, са поднасловом "Са лица места о поразу и победи", Вучинић објашњава да на званични назив ратни сликар први пут наилазимо 21. септембра 1912. у објави за путовање која је, са потписом Живојина Мишића, насловљена сликару Петру Раносовићу.

Даље, он бележи:"Увидевши значај сликара, Штаб Врховне команде српске војске издаје и званично Упут за употребу ратних сликара придодатих штабовима виших јединица на војишту". Обавештење са ознаком број 2401. штампано је у Ваљеву 20. августа 1914. године. Наредбу је издао Војвода Радомир Путник. Документ је донет у намери, како би се најважнији тренуци борбе, па и осталих, ратом изазваних прилика, сачували за историју. Наложено је да се што верније прикажу токови борбе, да се насликају сви важнији моменти и поуздано предочи њихова имресија...

Дакле, први пут је код нас, колико је познато и у историји уопште, званично уведен назив ратни сликар. У документу су срочена упутства за њихов начин деловања у ратним приликама, што значи да су уведена правила владања, задаци и обавезе којих су уметници морали да се држе".

Изложбом су обухваћена 54 дела 31 аутора, пре свега, реч је о пејсажима и ратним сценама, већином из приватних колекција, као и из фундуса Војног музеја у Београду.

Заступљени сликари су: Владимир Бецић, Никола Бешевић, Драгослав Васиљевић Фига, Богосав Војновић Пеликан, Пашко Вучетић, Драгомир Глишић, Малиша Глишић, Милош Голубовић, Миливој Дејановић, Васа Ешкићевић, Бранко Јевтић, Коста Јосиповић, Коста Милићевић, Милан Миловановић, Михаило Миловановић, Стеван Милосављевић, Милутин Михајловић, Емануел Муановић Маша, Живорад Настасијевић, Драгољуб Павловић, Миодраг Петровић, Васа Поморишац, Боривоје К. Раденковић, Петар Раносовић, Вељко Станојевић, Радомир Стевановић, Никола Џанга, Тодор Швракић, а међу њима су биле и жене: Даница Јовановић, Надежда Петровић, Бета Вукановић.

                        Овде можете погледати/преузети каталог изложбе