Светске музичке позорнице

Прва тачка на програму био је Дивертименто за гудачки оркестар, троставачно остварење из 1939. године које је Барток писао по поруџбини Паула Захера, швајцарског диригента и оснивача ансамбла Камерни оркестар из Базела. Након овог остварења, програм је испунио Трећи клавирски концерт у Е дуру, из 1945, односно, из периода "америчких година" када су настала и његова остварења попут Сонате за соло виолину коју је компоновао по поруџбини Јехудија Мењухина, као и Концерт за виолу. Трећи клавирски концерт компоновао је као рођендански поклон својој супрузи, међутим, смрт га је спречила да дело доврши, па је седамнаест скицираних тактова уобличио Бартоков ученик Тивор Серли.

Као солисту слушаћемо Игора Левита, који је, по речима критичара часописа Гардијана, „један од најрелевантнијих пијаниста своје генерације, на кога треба рачунати”. Левит се убраја међу тренутно најактивније интерпретаторе музике Јохана Себастијана Баха, Лудвига ван Бетовена и Франца Листа, а рођен је 1987. године у Нижњем Новгороду. Клавир је почео да учи са само три године, а прве подуке добио је од мајке, која је иначе музички педагог. Године 1995. са породицом се преселио у Хановер где је наставио образовање на Високој школи за музику. Поред тога, похађао је и салцбуршки Моцартеум. Наступа са водећим светским ансамблима, а до сада је одржао велики број концерата широм света.

Последња тачка на програму био је Концерт за оркестар, једно од дела које је, као и Трећи клавирски концерт, настало у композиторовој последњој стваралачкој фази. Наиме, 1943. године Барток га је писао по поруџбини свог пријатеља диригента Кусевицког, а који га је премијерно извео са Бостонским симфонијским оркестром 1. децембра наредне, 1944. године. Према композиторовим речима, у наслову овог остварења које наликује симфонијским оркестарским делима, сажета је његова основна намера: да третира сваки инструмент у оркестру у концертантном или солистичком маниру. Бартоково интересовање за народну музику није се односило само на предан етномузиколошки рад који подразумева проучавање и документовање теренског материјала, као ни на композиторски кроз цитирање или парафразирање народних ритмова и мелодија, већ на разумевање друштвене снаге коју народна музика поседује: на који начин она повезује људе кроз песме које прате важне моменте у животу појединца и заједнице или ламентације, кроз рад или разоноду. Управо Концерт за оркестар доноси такву слику: музику у којој се оркестарски извођачи повезују у заједницу и стварају је, музицирајући заједно, један са другим или један наспрам другог. На тај начин они обликују музику за још већу групацију – заједницу слушалаца.

Уредница Ирина Максимовић Шашић