Антологија српске музике

Станислав Препрек био је пре свега везан за делатност мањинске заједнице војвођанских Хрвата, а деловао је и као професор, оргуљаш, хоровођа, али и преводилац, песник и мелограф. Рођен је на самој прекретници векова, 1900. године у Шиду у породици словачког порекла. Учитељску школу је завршио у Петрињи 1918. године, учећи приватно музичко-теоријске предмете. Већину свог радног и животног века провео је на Петроварадину где је руководио певачким друштвом „Невен”, а такође је радио и у књижари „Владимир Назор”. Био је и хоровођа Хрватског пјевачког друштва „Звонимир” у Сремским Карловцима.

Као композитор, Препрек се окушао у већини жанрова, а међу већа дела спадају његове три симфоније, врло обимних димензија и амбициозног извођачког апарата – са вокалним солистима, ;етрнаест солистичких инструмената и хором. Ту су и пет гудачких квартета, као и низ соната. Писао је и дела за оргуље, као и солистичка дела за клавир, са програмским усмерењем попут Албининог врта, Чемпреса и водоскока, или у облику програмских циклуса као што су четири Прољетне свите. Посебно поље деловања Станислава Препрека су биле соло песме, инспирисане поезијом блиског и далеког истока, с обзиром на то да је и сам био преводилац славних персијских, индијских и кинеских песника, а такође је приредио и сопствени препев Гилгамеша. Умро је 1982. године у Новом Саду, а данас се Хрватско културно-умјетничко просвјетно друштво из овог града зове његовим именом.

Властимир Перичић примећује да је у стилском смислу, Станислав Препрек на почеку каријере правио искораке према смелијим, чак и атоналним праксама, користећи неуобичајену нотацију – без тактних црта, док је у каснијем стваралаштву усталио „музички идиом заснован на синтези позноромантичарске хармоније, прожете обилном хроматиком и импресионистичког колорита”, закључује наш уважени музиколог.

Уредница Ксенија Стевановић