Заборављени умови Србије

Милан Ђ. Милићевић (1831-1908), "Чувар времена пређашњег"

Милан Ђ. Милићевић био је један од првих просветитеља модерне српске државе, члан Српске краљевске академије, педагог, етнограф, књижевник, један од оснивача Српске књижевне задруге. Непрестаним радом, писањем и преданом службом, Милан Ђ. Милићевић уградио је себе у своју земљу - тамо где му заборав не може ништа.

Милан Ђ. Милићевић није имао универзитетско образовање. Без обзира на смутна времена, успео је да заврши Богословију као најбољи ђак, те да од митрополита Петра добије благослов и стипендију за наставак школовања у Русији. Због слабог здравља, Милан никада није наставио студије, али се као човек изразито радознао и способан, самоуко развијао до краја живота. Каријеру почиње у јесен 1850. као учитељ али убрзо прелази у Београд, у чиновничку службу, што га је као доказаног „обреновићевца" и довело до канцеларије кнеза Михаила.

Кнез Михаило је у једном тренутку био принуђен од стране турских званичника да свог секретара, Милићевића привидно ражалује и постави за секретара прве класе Управе просвете. Посао школског надзорника, изгледа је по свему годио Милићевићу који је тада имао времена да се бави писањем, усавршавањем, па и озбиљнијим политичким ангажманом. На том положају остао је чак осамнаест година, идући често по школама у Србији, испитујући и оцењујући младе учитеље. А на сваком кораку, упознавао је нове људе, мештане, „своје" сељаке са којима је увек волео да поприча, да их као „учењак" посаветује и њихове приче да запише.

Током своје каријере био је и начелник Полицијског одељења, да би потом постао и начелник Министарства унутрашњих дела, а онда и помоћник министра као и државни саветник у влади и посланик у Народној скупштини у четири наврата. Био је носилац Ордена Светог Саве.

Милићевић је за собом оставио бројне историјске, географске и етнолошке радове као што су: „Белешке кроз пут пет окружја по Србији", „Живот Срба сељака", „Из својих успомена", „Кнежевину Србију", „Краљевину Србију"...

И заиста, ова дела данас чине сирову етнографску и историјску грађу која није систематизована, али чини драгоцен извор података о времену из ког постоји мало записа.

Написао је и више дела из педагогије као што су: „Педагогијске поуке", „Како се учи књига", „Школска хигијена" (1870), „Школска дисциплина", „Поглед на народно школовање у Србији". И научна дела као што су „Морална историја жена" од Легувеа и Симонова „Жена XX века".

Милан Ђ. Милићевић је и у својим причама и записима, увек волео да истакне жене - било сељанке, било грађанке као једнако способне за дела вредна дивљење. Књиге као „Зимње вечери", „Село Злоселица и учитељ Миливоје", те „Јурмус и Фатима", „Омер Челебија" и многе друге, могу се сматрати драгоценом грађом за проучавање друштвене историје датог тренутка.

Милићевић 1876. године објављује обиман историографски подухват под називом „Кнежевина Србија", а 1884. године, следи и „Краљевина Србија". У овим делима, аутор је покушао да опише све географске, друштвене и економске одлике земље. Његово можда и најзначајније дело „Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба". Многа савремена научна и литерарна дела, заснована су баш на подацима и биографијама које је Милићевић сачувао од заборава.

Милићевић је био веома друштвен човек и имао је много утицајних и важних пријатеља.
1892. године заједно са Јованом Јовановићем Змајем и још петнаест српских књижевника, оснива Српску књижевну задругу која је и данас активна.

Милан Ђ. Милићевић био је заправо специфична фигура српске културе друге половине 19. века. Човек широког деловања, интелектуалне ширине који је каснијим генерацијама у својим делима верно дочарао све аспекте живота свог доба.

Милана Ђ. Милићевића игра Горан Султановић а у осталим улогама се појављују: Вера Чукић, Миодраг Крстовић, Небоша Дугалић, Небојша Кундачина, Андреј Шепетковски...

Аутор серије је Никола Мирков.
Сценарио је написала Даница Пајовић.
Косценариста и редитељ је Петар Станојловић.

број коментара 7 пошаљи коментар
(петак, 28. јул 2017, 10:41)
Kostić Časlav anonymous [нерегистровани]

Sećanje na mog profesora Danila P. Raškovića

Još uvek mi je slika u glavi njegovog dolaska na ispit. Dolazi na ispit. Za njim doktori-asistenti, za njima asistenti pripravnici. NJih oko pet do šest. Odmah se oseća da je polagati ispit bila velika stvar. A polagala se: statika, kinematika, dinamika, oscilacije...Položiti Raškovića znači završiti mašinski fakultet. O njemu su stvarane legende. Kako se ophodio prema "važnim" ličnostima i kako je bio snisishodljiv prema seljaku-domaćinu. Pamtim njegov besprekoran rukopis na tabli. Linije sile obeležene crvenom kredom i linije reakcije plavom.
Ovo su samo neke crtice iz sećanja na Danila P. Raškovića.

(субота, 11. окт 2014, 02:11)
zuhair omari-Jordan [нерегистровани]

prf. dr. Danilo Raskovic

Moj Profesor Dr D. Raskovic je najumniji covek koga sam sreo u zivotu. Napisao je knjige takve,da student nije morao mnogo da pise u svojoj svesci, i pored toga svi smo prisustvovali redovno njegova predavanja. Objasnjavao je materiju na prost i logican nacin tako da ga je "milina slusati". Svi su ga mogli jasno cuti i razumeti svaku izgovorenu rac, jer je imao jak glas, u jednoj karikaturi prikazali su ga sa metreljezom na mestu jezika.
Z.Omari,studirao u Nisu.

(четвртак, 05. јан 2012, 23:53)
Dragan Deretić [нерегистровани]

Slažem se u potpunosti

Hvala Bogu da je neko pomenuo ove naše slavne istoričare.Žalosno je da ih tek sad upoznajemo, a oni su pokojni.Njihova dela su veličanstvena, a naši zvaničnici o tome ćute.Niko se ne osvrće na njihova dela, čast izuzetcima.Gde se nalazi naša istorijska nauka najbolje je opisao Šon Milton Vajn u Novom Sadu 2004 godine.

(субота, 23. апр 2011, 23:49)
anonymous [нерегистровани]

student

kad će se objaviti

(уторак, 08. сеп 2009, 21:56)
anonymous [нерегистровани]

O prof. Raskovicu

Profesor Raskovic je, po misljenju mnogih diplomiranih masinskih inzenjera najblistaviji um, najplodniji pisac izvrsnih udzbenika, nezaboravan predavac, borac za istinu u vreme jednoumlja. Nazalost, kako cesto biva u nasem drustvu, zaboravljen je i od svojih kolega ucenika. U monografiji Masinskog fakulteta u Beogradu, publikovanoj pre nekoliko godina Raskovic se spominje samo u prici nekog diplomiranog inzenjera, kroz neku anegdotu. A istovremeno monografija je pretrpana fotografijama aktuelnog rukovodstva fakulteta!Zalosno, veoma!!

(понедељак, 05. јан 2009, 19:52)
Rašević Petko [нерегистровани]

Preporučujem

Ova emisija je zaista nešto novo, originalno i veoma pozitivno. Prvo bih predložio da je emitujete u nekom bolje gledanom terminu. Jasno je da programska šema zavisi od mnogo čega i da se u najgledanije termine na sve načine ubacuju političira i emisije koje se tiču te tematike. Ma koliko da je to bitan deo naših života ipak nije i ne treba da bude i najvažniji. Drugi predlog je da jedan ciklus ovih emisija posvetite ljudima koji su pokrenuli tzv. srpsku autohtonističku isorijsku školu. U tim emisijama bi trebalo da govorite o životima i radu ljudi koji su pokušali i čija dela su doprinela da se o našem narodu pokažu neke slabo poznate činjenice (ko smo, odakle smo i kakva je stvarna istorija ovog naroda i prostora), a ne da se i dalje priča samo verzija tzv. Berlinsko - Bečke istorijske verzije. U tu svrhu vam toplo preporučujem Miloša S. Milojevića, Simu Lukin - Lazića, Relju Novakovića, Olgu Luković - Pjanović, Radivoja Pešića i mnoge druge uvažene naučnike koji su na bazi svog i radova drugih svetskih nepristrasnih naučnika pokazali i dokazali istinu o ovim pitanjima, ali na kojoj još treba raditi.

(недеља, 21. дец 2008, 13:37)
Stevan Beljin,Novi Sad [нерегистровани]

Dr.Prof.Danilo Raskovic

Postovani Gospodine Mirkov,
serija "Zaboravljeni umovi Srbije"je jedno od najvecih i najkorisnijih ostvarenja RTS.Ona je znacajna jer upoznaje narod Srbije sa velikim umovima koji su doprineli velicini i ugledu jedne male zemlje,a zatim su,bez obzira na razloge,nepravedno zaboravljeni.Ona je jos znacajnija jer uci mlade ljude da samo veliki umovi,nauka,znanje i rad mogu da jedan narod vode napred.
Moj profesor,Danilo Raskovic,doktor mehanike i matematike,dugogodisnji profesor na Sorboni,iz cijih knjiga iz mehanike i danas uce studenti sirom sveta,nepoznat je u svojoj Srbiji a zaboravljen je,bez ikakvog traga i obelezja, i na svojim fakultetima u Beogradu,Novom Sadu,Mostaru...Molim Vas pogledajte tuznu biografiju ovog coveka,velikog patriote, koji se borio za znanje u Srbiji,ali i protiv jednog nakaznog rezima koji ga je zbog toga proganjao,hapsio i ponizavao.